Branič

БРО.Ј 18.

В Р А Н И Ч.

617/

БАШТИВА И СВОЈИНА мли КОЛЕНТИВИЗ^! И 1НДИ8ЦШИШ ИОД СРУ написао Мата РадосављевиБ (НАСТАВАКЛ Без сумње да у производњи има и може да буде закоиа, који потичу из природе рада човековог, природе материјалннх добара и њиховог међуеобног односа, који су нрема томе економие природне истине; али који су ти закони, где су они владали, где у целини, а где онет у одломцима, где су били заштићени н обезбеђени уставом земаљекпм и законнма грађанским, то су опет питања која Мил није решио. Мпл има потпуно право што вели да пма економних ириродних закона који одговарају и који се слажу са физичкнм истинама (и ако нису оно исто што Физика и физички закони), али јако греши што мисли, да су овакве природе сви они закони који данашњом производњом владају, јер многи од тих закона потичу из Форме организације данашњега друштва. Шта су то ириродни , а шта опет форлшлни закони 1 ), и каква је Форма друштвене организације неоиходно нужна да природни закони стварно и Фактички владају, то су питања, која је модерно доба истакло, питања одвећ важна и за науку и за човечанство. али нитања која не могу тек узгред и на овлаш да се реше, као што Мил то чини. Тако н. пр. природно је, да је човек цељ, а материјална добра да су средства за постигнуће ове цељн, али кад се у неком друштву тумбе окрене оиај однос, па капитал постане цељ, а човек средство за нагомплавање капптала, онда то више није природни одное' 2 ). Није природни са гледишта природе, али са гледишта извесне Форме друштвене организацпје, са гледишта нзвесног устава земаљског и закона грађанских, и ово је сасвим ириродно. Исто тако са гледишта природе иеириродно је да се н. пр. вуна у Србији производи, у Енглеску шаље, онде прерађује, па у внду чохе у Србију враћа; неприродно је да толики излишни пут чини кад се могла и у Србији израђивати; али са гле'> Формалним је законима основа Форма друштвене организаиије. 2 ) Са гледишта природе човек је ®актор имовински, а Физичке [ствари јесу предмети имовине, међутим иалазимо и таквих друштвених Форама, код којих је човек иредмет имовине. Оваквом односу за цело да није основа природа и природни закони. већ друнттво и Форма друштвене организације.