Branič

роој 18.

б р л н ii ч.

ирепис судског протокола, из ког сс види , да су стараоци тужсне масе признади дуговс ио тестаменту, наводећи и то, даје се стараоц Стеван на тестаменту потиисао као сведок н да му је као стараоцу тестаменат саопштеп, па у законом року није протеетвовао. Стараоци тужене масе ппсу прнзналп тражење тужилачке стране, нг;ти да им јс тестаменат саопштаван. Стараоц Стеван признао је, да се као сведок потписао на тестамснту, али опет тестамент није признао за важећи. судске нобуде:, Поднетп нотврђени нрепис тестамента, на основу кога се тразки од тужене масе 30. дук. не може бмти пуноважан доказ за ово тражење, јер он као писмени тестамент не одгорава §. 435. грађан. законика по томе, што се за пуноважан облик ппсменог тестамента а неписменог завештаоца, као што је овде случај, захтева, да је завештаоцу тестаменат пред введоцпма од једног н кога по пмену сведока, прочитан, и да се завештаоц изјасни: да је све оно, што јс у тестамеиту запнсано, његова последња воља, као н да се то на тестаменту над нотписима сведока запише, а тај битни услов за важност тестамента у овом случају оскудева. Поднетп пак потврђенп нрепис судеког иротокола старатељ. суднје, но може битн доказ за горње тражење с тога, што се из иетог ие види да су стараоци ионменце овај дуг призналн, већ су се само изјаснилп о псплати оних дугова, које су пок. Младен и тужилац Бељко као браћа и задругари ималн давати својим новериоцима, као сасвим трећим лицнма, а не и о исплати овог тражења, које и није дуг у строгом смислу ове речи, већ легат, о коме говори наређење §. 469. грађанеког законика. На основу изложеног суд окр. крагујевачког био је прееудио: да се тужилачка страна од овог тражења, као недоказаног, одбије. Услед жалбе тужилачке стране, Касациони Суд примедбама својим од 1. Фебруара 1883. г. Бр. 3911. уништио је горњу пресуду из ових разлога: Кад је суд нашао, да поднети тестаменат пок. Младена није нрема пропису §. 4о5. грађан. законика начињен, међутим из тестамента видп се, да је истн пок. Младен пред еведоцима: Василијем, Томом, Петром, Стеваном, Јованом и Јоцом признао за свој, — онда је суд требао да исппта овс сведоке, те да извиди, да ли завештање пок. Младена не долази под пропис §. 436. грађан. законика, па онда тек да донесе свој закључак. Суд окр. крагујевачког није усвојио горрве примедбе Касацибног Суда из разлога.