Branič

I) Р А Н II Ч.

ВРОЈ 19.

б) Рпјечи се, као нгго се :ша, не еамо позајмљују и:? туђега језика, него се чеето н нреводе ; шш се по оохоасцу туђих ријечи стварају нове у народном јеанку. Народ, који доста лако нозајм.т.ује у сусједнога парода саму ријеч, ријетко ирегиње иа прпјевод ријечп; илн иа њезино но туђем угледу стварање. А књижевницн н нравпицн, који не нрегин.у узпматн саме туђе ријечп, радо пх иреводе; нли стварају нове ио туђим оорасцнма. Њима се чини, ако је туђа мисао, или рпјеч, само обучепа у одцјело народнога језика, то, да је тијем самијем већ постала иародна. Међу тпјем ништа пије противинје циљу, да закон буде разумл,ив пароду, колпко та радња правиика. И то је са свнјем појмл.иво. Технички се термшш једнога народа исго, као и остале ријечи п изразп ц>еговог живог језика, стварају под утпцајем: псторијских живат.а: догађаја; екопомских прилика; вјеровања; нредања; у кратко: нод утпцајем цнјелога његовог историјскога жпвота, 1-ојп је обпчно у многом н главном разлпчап од исторпјскога жнвота онога народа, којему се намјењују ти но туђем угледагБу ироизводи. Јаспо је дакле, да таки нроизводн ие могу народу бити нриступачии. Рнјеч, п. п. „досјелост", која је у изводу за Далмацнју 1Ш номенуте ,,Т ег т I п о 1 о у 1 е" састав веиа пз ријечн „Егзкх и и : или рпјеч „разсвој си илн „разсвој^а" које су створене на основу рпјечп ,.ехрго ргГаНо п"; иијесу иароду разумл.нвпје од онијех туђих ријечн, којс су им служпле за образац. Ирпјеводи таки бпвају кад кад смнјешпн, особито кад се иреводилац превари о нроизласку ријечп, па коју се угледа; или не схватн њезпно право значење. Тако ,је н. пр., од ријечп ..I аи г1 ет 1 п 1П" начшвено ,.хааљевгш.а и ; мислећи , да та рпјеч долазн од ,.1аи(1аг е" . Рнј ш „тврдка" начињена је но рцјечи .,Пгта", која је узета неносредно за латппску; а она се управо иачшшла давно н давно италијанска, н добпла у томе језику своје садашње снецијално значехве. Исто тако н онп, којп називају у нас внсоку школу „свеучилпште" а у Пољака ..УвхесћнГса" показују, да нпјесу схватили право значење ријетн „шпхегвћаа" нн у класнчпој нп у средњевјечној латпншттцш. в) У ромаискнх народа даје се латиискијем иравнијем терминима само граматички завршетак жнвога језп,;а; а све