Branič

651

друго остаје латписко. Тако : „и в и с а р 1 о " преокреће се у ,,иаиеарјои *, „изисауГопе' 1 ; „геГгГшНсаНо у ..геуеисНса^оп", .,Г1У еп <31са 210 пе" и т. д Од ор.пјех рпјечи народ мало коју разумије; тијем мање, што се то новије нрилагођавање нонекад чшш само на основу скраћења латинскога термина. Тако, н. нр. Фраицескп .,рге 8СГ1р1:1оп ' италијанско „р г е 8 СГ171 оп е" , оснива се само на првој ријечи једиога латинског термииа, који је у својему иуном саставу био : р гае »сг 1р 11 о 1оп§,1 1етрог18". А да би се разумјело и само значење цијелога латиис-кога термпна. нотребно је знати историју рпмскога Формуларнога судског ноступка. Алп у романских народа мп смо опазнли, да иоред свега демократизма, који радо истичу, састављају се закоип, а особпто законипп, иоглавпто за иравнпке и за ред људи, више плп мање, школски образовапијех; што се пак тиче разумијевања закона за прости иарод, на то се врло мало сврта пажп,е. Словенп такође нмају свој стари књнжевнн језик. који је за њих донекле, што и латински за романске народе; ипта се: јесу ли и онп дужни, да ее угледају иа правнике романских народа у термпнпма пз старога језика, у колпко пх има? — Како је наше ноглавпто иравило у састављању закона, направити закои, да га народ, колико је вшне могуће. разумнје. мислимо, да се само у томе случају, кад се не може наћи нотребим термшт у садашњем живом народном језику, може узети из старога језика, ако је ријеч појмл.ива. или барем може постатп разумљива народу. Ипак се у наших књижевника опажа, да се клоне узпмати ријечп пз старословенскпх. или етаросрнскпх ннеменијех сиоменика. Да ли тај иојав има јаких разлога? Свак паметан треба да Бука уздпже до неба, што је онако радикално нрекпнуо везе са старпјем пнсменпјем пзворнма. Таке су прнлике биле. Ои иначе ннје могао. Новој је књижевности требовао нови, тврђн п природнијн о нов који се и нашао у живом иародном говору. Тај је процес већ свршен. Сада, по што је тај прнроднп основ добијен, и то за вазда, мислим, да је иеумјесио, гледати на стару кн>игу. као на нешто, што је всћ са свијем умрло, те живоме језику ие може впше нп одкакве користн бити. Ну, то је тема, у коју ја иећу да улази.м, особито овдје. Доста ће бити, да констатује.м једпу једпну чпње-