Branič

Б Р А Н II Ч.

КРОЈ 19.

У Вукову рјечшгку налазнмо чнсто народнп глагол: ,,дуж1(тп а , а значење му нсказао рнјечју: „ђећаир^еп (1а»« ејиег всћиИе", ,.сИсо шПп с!е 1 >е гј." По што еваки „сге<Шог" 77 <1Гс 11: бИ)! Дећегј"; то, ио мојему мпшљешу: није ©еобито мучно створити из глагола „дужнти" са завршетком нодеснпјем „потеп V егћа1е' ; , које бп озиачавалс : ,,егес1И:ог 1- -■. Тај бп облпк, кад бп се објаснпо згоднијем начином, могао иматн пзгледа, да ће постати евакому разумљив. д.) Творцп новпјех. технпчкпх, нравпијех израза бивају обично тако искључпви, н њпхова је очинска љубав тако велика, да игнорпшу свакн други израз, који бн нк лико могао сузити унотребу нзраза, које еу оин створили. То бнва не само ради тога, што је свака љубав слијепа, те не впдн недостатке омнљенога приједмета, иего и радп тога, што тп творцп. ннјесу дубље пронпцалп нн у нрпроду права, нн у прпроду језика. Онн мнсле, (иремда би нм пекуство могло показатн п нешто протпвно) но што је законодавна власт примпла пеку ријеч, па ма. каква она бпла. да та ријеч треба, да уђе у живот, и да иостане народна, као п свака друга. Ја сам у томе обзпру невјерннк, и то ми је тпјем лакше, што сам у врло добру друштву, јер ту исту јерес нсповиједају сви одабраиији научнпци, којп објективнО мотре иојаве народнога правног живота. Ја мпслим, колпко год био опрезан онај, којп скроји ријеч према духу народнога језнка, да ће му рнјетко за руком ноћп, да је скројн онако, као што бп је народ створно: него да ће нпак ту бити највнше љегове субјектнвностп. Ја већ, говорећи о синоипмима народнога језика (група I. тач. в.), нађох, да се може изабраној ријечп додатп и другп њезпн синоннм, п то по разлозпма, којп су тамо споменути. Тако мп ее псто чпнп, да се најудеснијем етвореном термину о којему се двоумн, хоће ли у правном жнвоту бигп иримљеи, дода другн нзраз. којп бнмогао срећнпјн бити. А, кад је таку ријеч тешко наћи, може ее узети баш и она, која је књижевнога поријекла. Тако, н. н.. кад се у иогледу рпјечи, која је створена за „тапааипи", нма сумље, хоће ли ее одомаћити, миелпм. да не би згорега било додати и књнжевну рнјеч „иунолоКпје". Томе ће бнтн једна од ове двије пошљедице: нлп ће нова створена рпјеч омпљетп, те ће књижевну истиснути из живога