Branič

706

Б Р А II II Ч.

БРОЈ 21»

писом војног команданта рапортира течај дела и пресуду своју књажеској канцеларији: ако ли се нађу крпвп тужитељн, опда ее рапортира управнтелноме савету и то ако је предмет важан, ако ли је маловажннји, онда се учинн и сврши нресуда у истом еуду. Ако се мнења неби слагала, нретставља •се предмет књажеској канцеларпји. Исто се тако поступа н у случају кад дође тул?ба п на кога члена исправничества, илп на ађутанта и секретара војног команданта. 1 ) Ако су у пресудама судскпм подељеиа мнен.а чланова савета, онда се у нресуди назначи, који је ионменце члан савета које мнење дао. 2 ) Указом од 28. Септембра 1837 год. иромењенп су називи надлештвима. Тако, исправничеетво с-е назвало лшгистрат; управителни совјет — књажески совјет: књажеска канцеларија — иргцворна камцеларгја. 3 ) Осим магистрата н совета установлЈено је указом од 28. Септембра 1837 год. још једно судско надлештво. средње пзмеђу магистрата и совета, које се звало велики сј,\. Том ириликом регулисано је судство овако: Среске старешине са кметовнма осталн су н даље нримнрителни суд, и ако се у иомпрењу не успе, онда парничари нду магистрату на суђење. Ако бп која парннчна страна незадовол.на била са пресудом магистрата, ондаје магистрат обе стране са пресудом својом и извештајем слао великом суду. Велики суд, или је потврђпвао пресуду магнстрата, или је нреиначавао и нову изрицао. Незадовољство нротив иресуде великог суда изјављивало се совјету. У овом случају, велнкн суд цео ток дела и пред магпстратом и иред њим, заједно са излагањем и магистратске п своје и])есуде, слаоје совету, где се предмет расмат})ао п решавао. Но н против саветске пресуде дозвољено је било иарничарима и самоме Књазу нрошенпје предати, у коме ће накратко изложитн. у каквом је

') Зборник закона и уредаба, свеска 30, етр. 134 и слодеће.

2 ) иети зборник етр. 195.

3 ) иети зборник етр. 213.