Branič

БРОЈ 21.

Б Р А Н И Ч.

707

нредмету и како суђено, и за што се молиоду пресуда неираведна впди; и на такво прошеније Књаз је, или у прпсуству свом у савету , или иосредством особене комисије, давао предмет разгледати; и ту је онда бивао крај парнпци. У кривичним предметима било је овако: Оне кривце, који заслужују већу казну, него што магистрат извршити може, магистрат је слао великоме суду са описом тока дела и са излагањем своје пресуде; ако ли преступник буде заслужио већу казну, него што велики суд може извршити, то је и овај суд слао судску претставку и иресуду магистрата, као п своју судску претставку (ако се при испиту гвеговом другче дело показало, него што пише у претставци магпстратској), и своју пресуду савету, задржав кривце код себе. Савет, ако преступ буде већн, него што би он могао решити казну, као што је н. ир. мртва шиба, вечита робија, смрт, чинио је судску нретставку самоме Књазу заједно са пресудом својом, коју је пресуду Књаз, будући је код владаоца милос, или иотврдио или умекшао. х ) Указом од 7. Новембра 1837 год. искључене су ереске старешине из саучешћа у суђењу и упућени на своје среске послове. 2 ) Тако је било уређено судство пре устава од 1838 год. А по овоме уставу основи за уређење судова поставл.енп су овакви: Три суда да буду: први у селима, састављен из месних старешииа п назван „суд нримпрптелни" ; другн, као суд ирвог степена. намештен у свакоме од 17 округа, из којпх се Србија састојала; а трећи је апелационп суд у главноме месту правителства. У примпрителном суду да буду један председник и два члана, изабрани од месних житеља. У грађанскпм парницама да суди до 100 гроша; а у кривичним делима до 3 дана затвора п до 10 удараца штапом. ') зборник 30. стр. 214. -) пстп зборник етр. 243.