Branič

БРО.Ј 23 II 24

В Р А К И Ч

785

правац. Он у неку руку поередује пзмеђу поверилаца п дужника, а труди се и да измири врло разиолике интересе, који се у стечају могу јавитп. Он је орган који треба да стаје на пут злоуиотребама у стечају, да отклања преваре, и да трага за злоупотребом, ако је ма у чему примети. Радња старатеља масе, као и радња поверилачког одбора треба да подлежи снажној контроли стечајног компсара. Ово је особено потребно кад се приступа лродајп масеног пмања. Његова је дужност врло озбиљна, и од тога какав је стечајни комисар зависиће у многоме добра и иравилна расправа сгечаја. За то у једном расиису аустријскога министра иравде од 25 фебруара 1869, налазимо односно стечајног комисара п ове напомене: „Чистота карактера, искуством прибављена особита окретност у пословима, потпуно познавање наредаба овога закона, и спрам партија и органа стечајне управе одмерено понашање, а не тесногрудо или опет снисходљиво, то су захтеви и јемства без којих ће стечајни комисар једва успети да задобије потпуно поверење и поштовање свију с|>актора, који у стечају суделују, и само на то ослоњен он ће моћи своју тешку дужност • У ДУ Х У иовога закона срећно извести". Ј ) Стечајнн комисар заузима место оног одбора, ' који по § 37 садашњег нашег стециштног поступка, прпма пријаве поверилаца и пред којим се стечајно поступање развпја. Као разлог за постојање нарочитог стечајног комисара признато је то, што би тешко, а често и немогуће било да цео суд вршп озбиљан надзор над стараоцима и да контролпше све радње у стечају. Овај је надзор много остварљивпји и миого поузданији кад га врши један судија, који управо п припрема све што је за расправу стечаја потребно. Међутим прпметићемо да у садашњем немачком стечајном закону, који је новији од закона, из кога је овај пројект извађен, 2 ) нема стечајног комисара, и његове дужности отправља стечајни суд.

') в. у делуј)г. Каг1-а уоц КЈввНпЈт-а: БЈе 081егге1сћЈ8Сће СопсигзогДпиПј?,. стр. 352. ') Немачкп је стечајни закон од 10 Фебруара 1877.