Branič

13^ Б Р А Н И Ч БРОЈ 5 нашњем друштву правило је, да сиротиња подлеже поткупљивању више него богаство А законодавац, кад заводи неке установе, мора да рачуна, као што смо већ рекли, са оним, што се обнчно у друштву дешава, а не са оиим, што ретко и изванредно бива. Тако, дакле, н суднју, ми смо то већ казали, не треба никада доводити у нужду, да између дужности н личне користи бира, шта му је прече. У данашњем друштву настало је живо муање н окретање ђа на ову ђа на ону страну; и наравно је да у том стању искршавају сукоби између нојединих људи. Треба да буде у срецнни једна јака сила, као преграда томе. А та сила то је власт судијна, Она треба да стоји непокретна у средннн тога општег таласања. 1Бу ваља утврдити, добро наоружати п од њене улоге наиравити такву задаћу. какву друштвенн таласи неће-бити кадри. да са правог нута нокрену. У колико је та задаћа узвишеннја и тежа, у толико је важнпји пзбор оних, који је врше. Једна од најнречих дужности законодавства састоји се у томе: да узвиси судије, да уреди. да њихов избор буде, без страсти и слабости, по мери њихор.н знања и чиетоти карактера, да их огради уважењем и поштован.ем, да угуши нретеране чежње, и да награди њихов рад. Ако хоће да изврши ову дужност као што треба, законодавац ваха да се стави изван свакога партијског духа, и да се ностави на неутрално земљиште највишега друштвеног интереса. Да сумирамо све, што смо до сад навели, п да у кратко кажемо шта иредлажемо и шта хоћемо: Ми хоћемо такав начин бнрања судија, какав ће уводпти у судство знање, осведочену способност и чист карактер, а не избнрање ио ћеФу ове илп оне отранке. Хоћемо еудије сталне, који ће битн моћни, да погледају у очи свакој самовољи, ма од које стране ова долазила; хоћемо за судију онога, ко је најученији, јер он ће да поштује законе; онога, којн је најдостојнији, јер он ће да презпре