Branič

БРОЈ :>

1> Р А II 11 Ч

141

које је предузето из строго политпчких иобуда, а којим се пде иа то, да се у чпни повреда према државном поглавару. или према земљи н народу, према земаљском уставу, плп према законским наређењпма и љиховом извршењу. Веленздаја, заузима међу политичкпм кривпцама прво место. Још у старом римском нраву, сваки неносредни напад на државу сматрао се као непријатељски наппд, н то се крив. дело називало регс1ие1По. Доцније је нојам кривице регс1иеШо ограничен н створен је нов појам ове врсте крив. дела под именом сгппеп ]ае«ае шајев^аНв. Ов?ј спшен 1аезае шаобухватпо је два појма: ако је окривљенн ншао иа то. да непосредно повреди ексистенцу државе, онда се сматрало да је учшшо кривицу роп1пеШо, а ако је његов напад био управљен на државног ноглавара н његова права, онда је то била новреда ведичанства, спшеп 1ае«ае тајеб1;аП8. За време рнмских царева прошнрен је појам кривипе ептеп 1аееа Ј тпјеаШЈв тако јако, да су га рпмскп наревп у евима могућим приликама иримењнвали ])адн утврђења свога самовлашћа. а противу сваког пријатеља иарода. За време римскнх царева Аркадија и Хонорпја проширен је овај појам у најдаље граннце. Они донеше закон звани „ћ,ех сцтсрце" н по томе закону сматрала се за кривце чак и невпна деца оннх људи, који су окрнвљенн за веленздају. јер се по том законском наређењу имала гонити не само она лица, која су учннила велеиздају, већ н н.ихова деца. Данас се под велеиздајом разуме она хотична и противправна радња, која је предузета протпв узакоњеппх права државног поглавара. протпв државне ексистенце и њене целине иди којом се насилно ианада ма које суштаствено наређење иостојећег земаљског устава. Предмет овог крив. дела не отућиво је ираво сваке државе, да као лпчност одржи неповређену своју екснстенцу н да се бранн од сваког напада, који је управљен протпву њеног опстанка. У појам државе улази не само земљпште на коме живн извесан организован скуи људи, — народ, — већ и она највнша власт, која је у држави организована и као така