Branič

БРОЈ 5 Б Р А II И Ч 1 4~>

стуии иекажњивост за извршено дело, морали су млога дела иредузетника велеиздаје, која се по општим појмовима сматрају за покушај, огласитп да спадају у ред свршених дела и да се имају тако казнити. По општим појмовнма покушај постоји чнм је нредузета радња за непосредно извршење крив. дела, а то је код велеиздаје изједначеио са свршенпм делом; али н код везеиздаје има иокушаја, само што је покушај овде стешњеи у врло уске граннце, тако да овде у појам покушаја улазе махом само припремне мере. Тако ће се код веленздаје сматратн за покушај, ако су се неколико њих заверилп да изврше издајничко нредузеће, но још нпсу нншта предузималп, иа пм се завера открпје и онн буду ухваћенп: илп кад ко јавно позива на извршење издајннчког предузећа, али ништа ие усне са својим позивањем. Код издајничког предузећа врло важну улогу има завера, јер се нздајннчка предузећа већпм делом само завером њих више лица могу извршити. Завера је учињен договор између више лпца да заједнички изврше какво унапред одређено но литичко крпвично дело. Код завере мора битн: 1) више лица. — а најмање два; 2) пеко пзвесно у напред одређено дело ; 3) то у напред одређено дело мора на себп носити ка-' рактер полптичког крив. дела, а то је, да је дело учпњено са политичких побуда; 4) договор тих лица; и 5) да је дело заједнпчко, т. ј. да свакп жели да ее дело пзвршн као за свој рачун. Завереници делају заједничкп, и у погледу кажњнвости они су међу собом равни н ако међу њима има и пострекача и помагача п коловође. Споразум за заверу може се учинити речима, а може се и доцннјим делањем показатн да се пристаје на заверу. Али ако је неко позват да и он ступи у заверу, па овај тражио времена да се размисли н до часа извршења нити је изјавио свој пристанак, нитп је предузимао икакву радњу по чему би се могло закључити да пристаје Б рднпч, год. п. 10