Branič

332

Б Р А Н И Ч

ВРОЈ ]0

вано, што се таки случајеви ретко дешавају у животу. на и ако се десе. онда је то случај акцептације нз пријатељства где се акцептант, у намери да трасанту даде једно згодно срество да дође до суме, која му буде нотребна, за неко извесно време, х ) ослања на част, добро име, солидност и пријатељске односе са дотичним имаоцем његовог потписа. А после. непопуњени бланкет нре ће потписатп трасант-жирант него акцептант, из простог разлога што је поеледњи главни мен. дужник. На нротив други се случај не може ни замислити, јер који је тај с-ведок што ће напред сведочитп о нечему што се јотн ни догодило није? 2 ) Који је то јемац, што ће јемствовати за неког кога не познаје, за нешто што још не постоји? А најзад. ко је т;гј. што ће тражитн јемца илп сведока пре него што и оснује какав тражбенп однос? А кад се узме још на ум да је акцептацпја у практипп добила и своје место на мен. писмену 8 ), онда шта друго може и значити један потпис на таком месту, него безуслован и неограничени акцепт дотичне менице? Најзад закон много и не разбира о саиза ДеђешП. он само гледа на свршени чин, па за то и не разбира је ли акцепт пре дат него је меница исиуњена. Нема дакле ни једног разлога зашто се неби бланко потпис трасантов сматрао као нуноважни пријем менице. И заиста, већина и самнх Францеских аутора признала је потпуно основаност оваких разлога и заступају у литератури меничног права овако тумачење наведеног члана њиховог трг. зак. 4 ) Нризнаћу да међу њима има и таких који засту') Види такав случај из правосуђа у „Праву" год I. бр. 12. 2 ) Шта вишс § 190 грађ. пост. то изречно забрањује, наређујући: да се сведок не сме потписати на исправи, длс му је онај, који је издаје не лрочита. У том смнслу и § 192 одељак 1. грађ. судског поетупка. Замена од 19 Априла 1885 год. 3 ) У пас и у Аустрији пријем се ставља обично попреко на бланкету, врло чгсто и преко самог текста меничног. У Францеској при дну.

4 ) А, Воја^е], Соига Г)го11 Сош. п-о 781 вели: „Иотиис акцептантов је битан;

он Ри и сам био довољан да га обвеже, ако је стављен на меницу: о томе не треба