Branič

(Вро.Ј 10

Б Р А Н И Ч

345

Његово Величанство, у путу мидости 3 Августа одобрило је осуђеном, да казну тромесечног затвора замени новцем. Ова ЕраЈ^ева милост, саонштена је осуђеноме од стране иолициске власти 18 Августа исте године. Овде треба иазити и упамтити поменуте датуме, јер они решавају ствар, коју овде на нретрее износимо. Питање је у томе: да ли је ова иресуда застарела; и да ли милост Ераљева има утицаја на нрекинуће застарења? Претходно још ваља знати: да је оптужени Стојан осуј^ен на три месеца затвора, да је затвор дело а/рестуино по § 1 крнв. зак. те према томе треба гледати на време, за застарење одређено. Ајдмо на ствар. Као што се види, оитужени је осуђен на ову казну по закону о штампи. Каква је одредба закона штампарског о застарењу? Члан 40 зак. о штампи од 11 Јуна 1884 г. гласи: „Нрестуии како ирема овоме закону. тако и ио аакону кривичном учињени штамиом застаревају за три месеца а злочини за годину дана од кад су учињени, или ако је ислеђење иредузето од дана иоследњег акта иолицијске власти или суда Ван сваке је сумње, да ова одредба члана 40 говори само о застарењу дела , а не говори ништа о застарењу саме казне. Међу тим зна се да између дела и казне постојн разлика, није дакле све једно. Исто тако јасно је, да по овом -члану сиорно дело као нрестуино застарева за три месеца. И о том дакле не може бити еумње. Кад се види, да закон о штамни говори само о застарењу лела а нншта не говори о застарењу казне , онда ваља знатн; да ли се у овом случају смемо иозвати на општи кривични закон, који говорп како о застарењу дела. тако и о 1астарењу казне ? По теорији је јасно: Познији закон иретаоставља се, рани/ем; засебни (сиецијални) оиштем (генералном); али кад у ^акону о штамни као специјалном нема одредбе о застарењу казне, онда ;је са свим умесно и нравилно нослужити се од-