Branič

431)

Б Р А Н И Ч

број 11 и 12

Суд шабачки није усвојио ове нримедбе одељења Касац. суда еа ових иротив-разлога: „Решењем овога суда, всли, стављена је оптужена Стоја жена Радова нод суд и у иритвор за јатакокан,с, које је дело кажњиво ио § 25ђ б, казн. зак. а не за дело из § 50 казн. зак. јер хајдуци Видак, Ђорђе и Ђурђе у својим испитима тврде, да су се за време док сј" чииили зла дела, код њеног мужа и ње прикривали, да су од њих добијади храиу и пиће, да су им за ово давали разне отете ствари. као и да их је она не само са знањем мужа 'ој, но и самостално помагада. Према овакоме стању ствари овде не може битп говора о кривацн из § 50 казн. зак. што је жена прикривала свога мужа, у цељи да га сачува од казне, па да би се на овај случаЈ могао применити други одељак из тога §-®а. А што се другог дела нримедаба односно оглашења хајдука тнче, суд у својпм нротив-разлозима даље велн : „Никаквим законом, па ни § 243 казн. закона није наређено. да се неко најпре док се не ухвати, има прогласити за хајдука п као такав сматрати од дана прогласа. но се хајдуковање изводи нз кажњиве радње и стања дотичног лица. Оптужени: Видак, Ђорђе и Ђурђе, које је исљедник и суд означио за хајдуке, сами у својим испитима признају, да су се са Милошем Вукићем, одбеглим робијашем, удружили и од земаљске власти одступили у цељи хајдуковања. Ово је довољно да се они сматрају за хајдука, нарочито још н због тога, што се из акта чињеног ислеђења види, да је поменути одбегли Вукић тражен од стране власти и да се није могао никако иронаћи, док нпје погинуо, и што влает до тогасл\ т чаја није ни знала. да су ова удружена лица починила она зла дела, због којих се онтужују." Али Касациони суд у својој оиштој седници 4 Маја ове год. Бр. 1657 нађв, да су примедбе одељења учињене на горње решење шабачког суда, закону еаобразне а против-разлози судада ие стоје, иарочито односно питања о хајдуковању, пошто се нико без констатовања власти, да се хајдуковању одао, не може за хајдука у*ети и као такав казнитн.