Branič

®Рвл 11 И12

Б Р А Н И Ч

437

XV Ако на меници није означено у чему је иримљена вредност, онда таква меница нема меничне вредности и о ироижу § 81 трг. закона. (ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦИОНОГ СУДА) Јован тужи суду трговачком Николу за наплату дуга но меници у 157(5 Фор. и 23 кр. са 6°/ 0 Г °Д- инт Тужени, бранећи се од ове тражбе, између оеталога навео је, да меница, коју тужилац за доказ свога тражења подноси, нема уедова тач. 9 § 80 тргов. закона, јер се из ње не види у чему је вредност примљена, а то се истим законским прописом речимице тражн, м према томе та меница не садржи меничну обвезаност по § 81 трг. зак. па зато је тражио да се тужилац одбије од тражења. Суд трговачки нађе да је у свему уредна меница коју је тужилачка страна у оригиналу поднела, па са тога служи у овој прилици за потпун доказ о збићу на коме тужилачка страна оснива своје право тражења. Јер само и једино оскудица тога што нема у чему је вредиост примљена, не може ни у колико да побије њену меничну вредност кад се не само по начелима меничнога права већ и по смислу тач. 9 § 80 трг. зак. означење тога не сматра за битни услов менице. Па по томе тужена страна има се осудити по § 187 и 188 грађ. пост. како на плаћање спорне суме тако и интереса, — па тако и нресуди. Аиелациони суд по незадовољству тужене стране расмотрив акта нађе, да је ова пресуда тргов. суда на закону основана, па зато је и одобри. Алн Каеациони суд по жалби туженога у своме II одељењу 1 Јуна 1879 г. Бр. 927, расмотрив акта, нађе, да ова нресуда Апелац. суда не одговара закону за то: што у снорној меници није стављено у чему је примљена вредност, као што пропиеује тач. 9 § 80 трг. зак., а кад овог битног услова нема у меници, онда она по § 81 реченог закона није меница нитн има меничне вредности — па зато је и ноништи. Анелациони суд не усвоји горње нримедбе са ових нротив-разлога: „Истина, вели, пронисом у тач. 9 § 80 тргов. закона тражи се, да се у меннци мора поред осталих захтева означити и то, да јетк у чему вредност примљена, ако се хоће да меница има меничне важности, алн, но нахођењу Апелац. суда, код прописа у поменутој тачки, главно је и треба да је главно само потврда да је вредноет прнмљена, а оно, у чему је вредност нримљена не сиада само нв себи у бнтне захтеве за важност менице, већ ее има узетн као нека понуна