Branič

458

Б Р А Н И Ч

број 1 3 и 14

Ја сам тада предложио себи једно друго питање, по реду друго од онијех, које сам горе навео, — са свијем независно од претходнога, т. ј. је ли право породично са свијем што је с њим у свези, ■— погледом на оригиналну природу својих саставнијех елемената, на неколицину облика ове установе у земљи, на недовољност досадашњијех проучавања овијех различитијех облика и њиховијех узајамнијех одношаја, 1 ) најпослије погледом и на укупне увјете друштвенога живота овога народа; — је ли згодно, велпм, да се ово нраво уметне у тако опширну систему законских правила, којима се даје, и ако не непомичност, а оно барем особита сталност ? Овдје, признајем, моје је устезање малаксало. те сам се одлучио за искључење; то управо и јесу главни узроци, који ме на искључење и нагнаше. Кад ]е Савињи (8ау1^пу) у првој половини овога вијека тврдио, да наука грађанскога права својега времена није на висини кодиФикације, сматрам се за овлаштена мислити данас о науци нашега времена онако као он, барем, што се тиче елемената народне породице у Словена. 2 ) Ја, ипак, не идем тако далеко, да у начелу одбацим могућност законодавнијех радња у праву породичном; али би требало, да ове радње буду засебне, вршене тако, да би одговарале стручној природи грађе, држећи особито рачуна у најширој мјери, о великој количини моралнијех елемената, којима је ова установа препуњена. Не могу овдје улазити у излагање доказа, тврђења и упоређења, која се тичу овога питања; то треба читати у горе поменутој „расправи". Треба ипак да вам речем, да, и ако сматрам за потребно , искључити из законика право породично, мислим опет , да је пријеко потребно увести у њ правила која се тичу имања, у толико, колико она управљају *) Види моју брошуру «Иконоштина" породице сеоске у Срба и Хрвата Париз 1 884 год. Иисац. Ову је брошуру превео с францускога језика на српскп г. Аћимовпћ •у Београду 1 88 5 г. Преводплац. 2 ) Види поменуту брошуру (( Инокоштина».