Branič

460

б р а н ii ч

број 1 3 и 14

ј

Ако се иоред свега избацивања, о коме мало прије говорих, простор законика увеличава, што је за жаљење, — да, доиста, достиже, или превазилази обсег других закоиика, н. пр. српског, који, и ако је са свијем усвојио обичне границе других грађанских законика, има опет око сто чланака мање; — то долази не само од додавања овога дијела тумачења, него и од тога, што је у законик уврштено неколико новијех предмета, и што су неки други потпуније обрађени. II тако овај рад кодиФикације обухваћа : опћа уводна правила и наређења с правилима о радњи (дјејству) законика, а уза њих у доста широком размјеру, она приватнога међународног права; —оно, што називају: „лично право» (јиа рег.чопагит • — ехЈегпа права породичнога, ка којима су додана ех1егп а старатељства; — право стварно; — обвезе свијех врста извбра (главна од овијех, т. ј. уговора, има свој опћи и специјални дио); — најпослије дио објашњења и допуна, који је заједнички свијема одјељцима законика. На тај је начин врло растегљиви и неодређени назив «грађански законик", који је тако често критикован био, свуда народу непојмљив; али, који би, осим тога, у Црној Гори, ради особитијех узрока, могао довести до забуне; тај назив, велим, биће избјегнут и замијењен овијем другим, који је, по моме мишљењу, тако прост, тако природан: (( Оићи имовински законик и . III По што су одређене спољашње границе законику, требало је метнути границе, тако рећи, унутрашње. У овоме изразу треба разумјети с једне стране различите установе, које обухвата законик; с друге — простор, што је дан свакој од њих. Од установа, које законик обухвата, у красправи" се наводе само оне, које се не находе у обичају, или су тек у зачетку; и оне, које се обично не находе у дру-