Branič

Брол 13 и 14

Б Р А Н II Ч

461

гим законицима. Уз то се дају сумарно и разлози тога уврштења. Међу онијема, које се не находе у обичају, и које је ипак ваљало унијети у законик, опазићете: Формалности за пријенос својине непокретнијех ствари; послужје ; заставу (ћуро^едие); држину (р08бе8810п); одржај (ибисаршп); застару. К другој врсти припадају: право прече куповине међу близиком 1 ); помеђашке угодбе (што је у неким законицима несвојствено названо: законито послужје); подлог (Гап^сћгезе), и више врста уговора посве земљедјељског карактера. Што се тиче простора, који у израђивању треба дати свакој од овијех установа у законику, износе се о томе у красправи" главне црте, потврђујући примјерима поцрп.венијем из теорије и законодавне праксе, да је немогућно напријед одредити опћа правила о овоме предмету; овај простор у израђивању ваља да је према природи различитијех установа; према потребама, које су их створиле; према злоупотребама, за које се спрема законом лијек и т. д. Шта више, има случајева кад и га.га и тгтта , и тачке спорне, за које се у опће мисли, да им нема мјеста у законику, могу принудити кодиФикатора, да и о њима држи рачуна. Што се тиче краткоће, коју тако препоручује већина законодавнијех теоретичара, и ако је потпуно усвајам у начелу, изјављујем, да је не могу примити, као искључиво правило. Има случајева, гдје се потанкости и добро схваћено пространије одређивање појединијех установа по природи ствари неминовно изискују, као што се такођер понекад најстроже налаже кодиФикатору највећа сажетост и и краткоћа. Они, који мисле, да је могуће у напријед одредити границе различитијем предметима једнога законика, нека ми допусте, да им наведем један примјер врло карактеристичан; тај је примјер једна законодавна радња, учињена у обрнутом правцу у двије земље о истоме предмету, да би се дошло до истијех резултата јасноће и одређености. У пруском Ј_,апс1гесћ1;-у, глава, у којој се говори о стара-

') У Црној Гори изговара ое < ( ближика в . БРАНИЧ ГОД, II.

Преводилац. 29