Branič

592 в р а н и ч број 17 и 18 онет за то његов значај веома велики. Оно има за историју слов. права онај исти велики значај који имају ШаФарикове старожитности за остале гране славистике. Оно је прво покренуло на рад око стварања истор. словенског права, а својим погрешкама определило карактер новог рада. Данас се сматра за главни задатак у овој грани словенистике: састав добрих научно обрађених историја права појединих словенских народа. Познати радови Бандкија н Хубе-а, Јиречка, Сергјевича, Владимирски-Буданова, Леонтовича, Самоквасова спадају већ у ту нову врсту радова по историји словенског права. С тим је и код Словена историја права ударила здравим колосеком. Но да би тај правац био још плоднији, да би се избегле оне мане које су починили историски радови тог рода на западу, нужно је било, да пречистимо питање о томе, шта је управо историја права и шта јој је задатак. II то је практичан разлог за постанак ове расправе. Историја сваког појединог словенског права не треба да остане историјом права у обичном смислу, већ треба да- тежи да постане науком. Свака од њих не треба да нам покаже само сличност и различност између појединих права, већ треба да нам и објасни гу сличност и различност. Тек на основу таквих историја појединих словенских права могла би се подићи историја еловенске расе, као дела опште историје права, из које би с временом поникле науке о праву и законима његовог развића. БОГИШИЋЕВ „ОПШТИ ИМОВИНСКИ 3АКОНИК ЗА КЊАЗКЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ') (наставак) I После оригиналнога назива., што, код овога законика, највише ггада у очи иоле школованом правнику, то је система. његова или логички распоред материје. која је у њему изложена.