Branič

ЕРОЈ 17 и 18

Б Р А Н И Ч

59

редно-историском методом. Методе познате под именом критичне методе, методе попуњавајуће недостатак непосредних правних Факата: изучавањем преживелих правних остатака и облика, путем закључивања о посебном према општем карактеру права, према економним приликама, значају и историји речи, према остатцима очуваним у народним умотворинама (нарочито у пословицама), према остатцима материјалног живота, —• јесу, као што изгледа, само један део дескриптивне методе, део коме је задатак прикупљање нужних нравних Факата. Завршујући нашу расправу о историји права као науци. да видимо у каквом се стању налази историја права код Словена. У том погледу имамо приметити у опште, да се историја права у данашњем смислу јавља код Словена тек у наше доба. Но то не значи, да до нашег доба није било никаквих радова по историји слов. права 1 ). Таквих је радова било. Тако код Пољака видимо где год. 1568 излази дело Мартина Кромера, Ро1оша 81\'е с1е зИи, рориНз, тогШиз, та§л81гаШ)и8 е! гериђНса ге§;т Ро1ошае, Нђг1 с1ио. После њега долазе дела Хвалковског , Харткноха, Екрметуског, Шпарпера. Код Чеха видимо где год. 1581 излази историски преглед ческог права од Коцинуса де Коцинето уз књигу Бодина «Хоуе сНбћчћиИб јипз итуег81." Странски, Голдаст, Шамболен Просковски, Јордан, Добнер, такође су од значаја. У Русији отпочињу се неки припремни радови тек са другом половином XVIII в. Код нас нема ни помена о каквим радовима по историји српског права. Тек са ночетком нашег века појављују се готово једновремено позната дела Рајца, Еверса, Лаћеровског. Особина овог последњег дела та је, што је оно учинило један корак даље но што је учинила историска школа. Оно је) покушало да изложи права словенске расе. Научна вредност тог дела мања је но што се обнчно мисли, али је

*) в. Зигељ, чланак цитиран у примедби 3-а) VI — VIII стр. 504 — 513. 37*