Branič

610

б р а н и ч

врој 17 и 18

Живојин је дуговао извесну суму крагујевачком Кредитном Заводу и то по меници, по којој је он акцептант, а издавалац по сопственој наредби и први жирант приватна тужитељка госпођа Л. Па како се по штатутима реченог завода за отплату менице полаже х / х меничне суме свака три месеца, и како је 6 Децембар 1887 г. био рок када је оптужени Живојин по горњој меници требао положити припадајућу отплату, то је он тада, дакле у почетку Децембра, од речеае госпође Л. узео њен својеручни потпис на не допуњеном бланкету менице, под изговором да ће с тим да положи отплату заводу. И кад се овако на преваран начин дочепао потписа њеног као имућне жене, он је онда заједно с туженим Милосавом ту празну меницу попунио без њеног одобрења, као да ова дугује Живојину 12.500 дин. са роком од 6 месеци од 24 Јула 1887 год. па ту тако попуњену меницу пренео на туженог Милосава, казав да је од овога прнмио суму меничну у 12.500 дин. те је Милосав по тој меници ставио забрану и прибелешку на имовину г-ђе Л. По свршеном претресу, суд је крагујевачки нашао : да би дело по исказу приватне тужитељке Л. било казнимо по '$ 148 крив. зак. као прављење и употреба иеправе од важности, јер јв сиорна меница ио 80 тргов. занона иуноважна исирава иротив ириватне тужитељке Л. као акцептанта, али да ово дело не постоји, пошто се ничим не доказује, да је спорна меница лажна и да је на варљив начин од приватне тужитељке Л. узет акцепт и потпис на спорној меници и док је она била празна. а не да је она исту попуњену потписала. И према овоме кад тужитељка признаје, да је својом руком на меници написала : »признајем« и потписала се, онда отпада свака' претпоставка да је преварена дала та.ј потпис на празној меници нарочито и зато, што је она по своме иризнаљу више пута иотписивала менице туженоме Живојину за кредитни завод и то као трасант давајући увек два иотииса и не стављајуКи реч »иризнајем ,« па је могла знати да ова меница није за завод и не потписивати је не попуњену, нити садањи њени изговори могу побити важност и садржину менице, јер она и не наводи да је тај потпис од ње изнуђен, а што га је она својевољио дала ма и на празној меници, то није морала чинити, и то њено поверење, не може је сада ослободити меничне обвезе, према чему суд сматра, да ова меница није лажна и да се та лажност не може овим путем — сведоцима и удаљеним околностима — противно? 233 грађ. судс. пост. доказивати. Но баш и да се дозволи ово доказивање, суд налази, да ипак против тужених нема доказа, да су од приватне тужитељке на варљив начин добили подпис на спорној меници, јер а), Оно, што је тужитељка као жирант потписивала менице туженог Живојина за кредитни завод, не искључује могућност, да се тужитељка могла и сама задуживати, а тужени Живојин не причнаје да