Branič

врој 23 и "24

б р а ii и ч

801

по неколико месеци, противно § 156 тач. а крив. поступка ,док не донесе одлуку да има или нема казнимог дела, или док га не спроведе суду да гч овај — аусти исаод суђења.. Колико смо пута имали прилике да видимо како се стражарно спроводе угледни људи на прост захтев „мешовитих" комисија, образованих на основу чл. 49 зак. о чиновницима грађанс. реда, како их те комисије стрпају у притвор, а редовни судови нигате им решења о притвору и доцније са свим ослободе оптуженога! Па откуда долази то зло и како да се искорени? По нашем мишлењу узроци личне несигурности у нас били су, а у неколико јога и сада трају ови: Први, непотпуно огарантовање личне безбедности у уставу, који је до ономад важио. Ево какве је гарантије давао стари Устав за личну безбедност: „Слобода лична и право соиствености ујамчавају се, и не подлеже никаквом другом огранич&њу, осим ономе, који закон ироиисује» (чл. 25). д Нико не може бити затворен, осим у случајима. и по ироиисима законом оиредељеним" (чл. 27). Кад се узме у обзир кривични ноступак, који је иостојао у времену кад је тај устав донесен. и извесна определења иолициске уредбе, која је пуна измена и допуна, онда место онога «нико не може бити затворен" могло се рећи: сваки може бити затворен у случајима и по прописима законом опредељеним... «Обиталигате је Србина неповредно. Нико не сме у исто ући и нстраживање по њему чинити, осим у случајевима законом оаредељеним и кано закон ироиисује У) (чл 28). „Сваки Србин има право да каже своју мисао: речма, писмено, средством печатње или у виду ликова, саображавајући се у томе ироиисима закона Ђ (чл 32). Шта, дакле, видимо у сва ова четири члана посвећена слободи? Оиште иоложена начела, којима је сваку практичну и стварну вредност одузимало оно свуда уметнуто: <(Осим у случајевима законом оиредељеним.»