Branič

802

б р а н и ч

врој 23 и 2 4

Па где је онда могла да буде лична безбедност и слобода у истинипрема оваквој стилизацији основног и најважнијег закона, на коме мора да постоји све остало уређење државно и њиме да буде утврђено? Устав је створен и издан ире икаквих савршених и у либералном духу донесених закона. Он је по доласку своме на свет затекао сасвим неиотпуне и неуређене : кривични закон, кривични иостуиак и иолициску уредбу, којима ни најмање лична безбедност није била огарантована; а о закону о штампи и да не помињемо, јер он тада није ни постајао; па су онда према њему — уставу — чињене разне и многе измене и допуне у оним законима, а нарочито у кривичном поступку, како је кад којим власницима у рачун ишло, и како су за иотребно налазили. Према таквом стању ствари, разуме се, да је лична безбедност била и остала празна реч. Устав од 1869 год. није, дакле, дегаљније огарантовао личну безбедност већ је оставио отворена врата свакој влади, да може у томе погледу чинити какве хоће промене и измене у законима, а готово ни једна од њих, није показала велики апетит за проширење и утврђење грађанске слободе — личне безбедности. Други је узрок, што је кривичним поступком, а имено §-ом 19 и 20 поред права иросте истраге свију казнимих дела, дато полициским властима и право целокуиног формалног ислеђења истих, на основу чега, а ио одредбама §§ 130 и 131 крив. пост., оне могу лица над којима ислеђење чине, и у иритвор да стављају; а отуда и долази највеће зло за личну безбедност код нас. Даља определења § 131 о доношењу решења у току од 24 часа од стране иследних власти у смотрењу притвора, као право жалбе против тих решења првостепеним судовима, не вајде готово ништа онима, који су већ у притвор стављени. А ево зашто : У врло многим приликама доиста је апсолутно немогуће и најсавеснијем и најспособнијем иследнику да прибере за 24 часа сав потребан материјал за проналазак самога дела, а још мање да изврши потпуно — Формално