Branič

211

15*

више таквих случајева. Ево трр1 из аустријског иравосуђа. Једаи иенсиоиовани мајор осуђен .је пресудом због проневерења новапа, а доцније се пронађе прави кривац. Једног опет осудише на робију за убијство своје матере, а доцније се пронађе прави убица. Трећи случај тиче се једне жепске зване Стајнер која је осуђена због убиства, а доцније се пронађе прави убица. У свим овим случајима наређено је повторно суђеље усл>ед којега су осуђени пуштени, пошто су но првој осуди извесно време у затвору односно па робији провели. г ) Па и из нашега нравосуђа имамо да изнесемо /један такав случај. Лука Бонкић и Крста Јовановић из Н. Хаиа, округа књажевачког, осуђени су због разбојништва иа 20 година робије, 2 ) па после 6 година проведених на робији иронађе се прави кривац тога разбојништва и они буду путем повторног суђења пуштени. 8 ) Довде смо се бавили случајима певино осуђених, а колико има случаја у којнма су оитужени неираведно лежали у иритвору чија је невиност одмах на претресу констатована? Те случаје не !усмо овде набрајати, о њима ћемо у опште овде што треба казати. Сви ови случаји јасаи су доказ како невинн могу бити осуђени; и како невини могу дуже времена бити у нритвору, а таквих случајева биће и у будућиости, јер нравда људска није нравда Кожија, те се усљед тога порађа умесно нитање: да ли невино осуђени и оии који су невино у притвору до пресуде лежали, као и Фамилије једног на смрт осуђепог и погубљеног, имају право на накнаду штете за неправедно одлежани затвор, робију или притвор, односно издржање и од кога? Одмах ћемо рећи да ово нитање пије лако решити. Оно је спорно. 11>им се баве још иравници и скунштине

') Види „ Мјесечпик " за- годииу 1882 стр. 221.

2 ) Види Збшрку К1Б. I стр. 82.

8 ) Као онда адвокат округа кп.ажспачког ми смо ио жељи овс двојице написали тужбу суду противу тужиоца л сведока за накпаду штете причи љсне им одлежаном робијом, но та. је тужба са целом архивом судском изгорела у српско-турском рату 1876 г. тс иије ништа но њој рађено.