Branič

212

европске, но још није како треба решено. Чини нам ее да ће оно још дуго припадати теорији. 0 том питању написао је ваљану расправу чувени правник хрватски г. Деренчин, х ) у којој он у ночетку вели ово: Питање о одштети за зло не дужно нретрпљено, појавило се нрви пут на концу прошлога века у Француекој; расирављало се у Енглеској; нродрло у •Итадију где је први пут дошло до практичка израза у Тосканском (године 1786), доцније у Неанољском казненом законику. У најновије доба новодом неких случајева, који су побудили оправдану сензацију, покренуто је то нитање живље, те видимо како законодавства настоје, да га практички реше. Ово је доказ да је ово питање још теоријске природе, и да га није лако решити тим пре што о том нитању наш грађански законик ништа не говори, 2 ) а као што се види ово питање није још нрактички решено ни у другим земљама, јер опо има својих нротивиика и код правника и код државника, јер Је то питање и пред државне скунштине изнашано, иа је нерешено остало. Има правника, вели г. Деренчим , који одлучно одричу обавезу државе да одштети невино осуђене или оне који су ненраведно лежали притвор, јер се у тим случајима државним органима не може уписати у кривицу да су својом радњом намерно или нехатно повредили своју дужност, шта више они норичу да иостоји нравни темел, на коме би се могла оснивати одштетна дужност државе, јер др

Ј ) Види „ Мјесечник " за годшгу 1883 стр. 257. 2 ) Наш грађански законик пс само да не говори иишта о овом питаљу, што није чудо, јер је оно још теоријско, но он не говори ни о другим нитан.има о којима говоре ваконици других земаља. Његова је неиотпуност доказана толиким случајима које је наше нравосуђе до сада изнело, штоје потврдио и г. Министар Правде у бр. 85 Сраских Новина 1872 год. рекав: ,,да је закон грађански од времена љеговог издања до сада донуљаваи и објашњаван у многим наређењима својим, и онет за то у многоме не одговара данашљсм стању и потребама нашега народа, па треба размислити како треба исти исправити и допуиити." То је речено ире 17 година и на томе је до данас остало. Изгледа, да ће наше гра])анско право још дуго чекати ва својирт Јустинијаном и Трибонијаном.