Branič

213

жава вршећи казнено правосуђе на основу постојећих закона, ради законито, а из законите радње не може извирати дужност одштете. Г. Деренчин побијајући разложно ово мњење, на једном месту у поменутој својој расправи вели: „кад се у цивилним сноровима признаје дужност одштегити неправедно тужену особу, онда за што да у кривичним споровима не наметнемо ту обавезу држави, која је ирема закону као чуварица правнога реда узела задаћу тужиоца у казненим процесима и ту задаћу поверила особитим органима, које она ноставља и који се неносредно налазе под њеном влашћу." На примедбу других правника који веле: што је ко ненраведно но по закону пробавио годину дана у истражном затвору; што је ко неправедно, но по закону осуђен, трпео више годишњу робију, то се све има сматрати случајем, са8П8-ом који не може никога учинити одговорним, — одговара г. Деренчин , пошто је навео разлоге да таква радња не пада у случаје изражене под изразом „ уж шајог", ] ) овако: Но узмимо, да је то у истини случај (савик) да. сам ја случајно, ни крив ни дужан траео, је ли ираведно да ми се ускрати накнада за невољу коју нисам скривио ? Ја сам ту неиравду триео за то, што није могуИе иомислити на државни живот, а да не буде органа који Ле бдити над иравим иоретком. Ако ти органи, који су људи иодложни заблуди, иогреше, морамлија сам триети са њихове заблуде? Ако уредба, која иостоји у интересу свију, иогреши, морам лија сам носити иосљедице њене заблуде само за то што сам члан државне заједнице, којој за вољу иостоји уредба, која је иогрешна? Признаје ли се ово начело у свима другим одношајима државнога живота? Признаје ли се данас ') Појам пише силе (га тајог) у правној науци не стоји на тврдом темељу. Неки лод тим разуму само изванредне догађаје, које поједини људи нису кадри да отклоне на нр. поплава, рат, тешке болеети. На против други дају томе ве!ш обим па под тим разуму у опште сваки случајни догађај на пр. падне каква цигл.а с крова или зида, па убије коља или вола, возиоца и т. д. (Види објашњење трговачког законика од г. Д-ра ВељковиКа стр. 253.) Свакојако осудити невина на смрт или робију не може се подвести под У18 тајог као што ови правници хоке.