Branič

215

је „слобода" и „част" повређена итд.; па кад су на ову накнаду обвезана приватна лица, дакле, грађани у опште, онда за што на ту накнаду не би била обвезана држава, као највећа иитслектуална и морална личност, у случајима кад се деси да она носреством својих органа у казненим стварима кога неправедно слободе лиши, или кад се деси да се невин усљед нресуде погубн. Кад су приватна лица обвезана на накнаду штете у случају новреде туђег живота, имаља и нрава, онда је праведно и копзеквентно да је на то и држава обвезна кад та права новреде органи који у име њено чине ислеђења и суде. Ми ову накнаду намећемо држави у том случају кад њени органи врше ислеђење и суђење по званичној дужности, без обзира на тужбу новређених, а издвајамо одатле случаје који се извиђају по тужби приватних лица, јер у том случају за причињену штету одговорна су она лица која су тужбу нодигла ако се докаже, да су усљед те тужбе који неправедно лежали притвор или осуђени; али у случајима где се извиђање и суђење предузима по званичној дужности и независно од тужбе, у тим случајима ставл.амо обвезу штете држави на терет кад се деси да је ко неираведно лежао нритвор или се деси да је ко невино осуђен. Морал и правд" чега је држава врховни заштитник захтева, да она ову штету на себе нрими, а не да такову непосредно пребацује на чиновнике и судије. : ) Држава се не може од те одштете бранити ни тиме, што је она произведена од њених органа те да су ови за исту и одговорни, јер

') По § 127 крив. зак. еудија и у опште чиновник, одговара казнено за неправде учиљеие ириликом ислеђеи.а, решаваља и суђења, а по § 66 зак. о чиновницима, чиновник ко.ји је неправилним вршењем своје дужности кога оштетио, одговара за штету. Члан 27 у вези са чланом 26 зак. о судијама обвезује на ту накнаду и судију, што је потвр1)ено и чл. 28 устава. Тако је готово и у Енглеској иаређено. Одштета се тражи од онога који је тужбу у злобној намери поднео те кога у затвор ставио, или од чиновника који је решење мимо закона донео. Државаје искљученаод сваке одговоркости за штету, јер: круна не може ни лакоумио ни неправедно радити. Међу тим мњење на коптинепту о овом питању изјашњава се у правцу који, ми овде заступамо. (Види „ Мјесечник " за годииу .1882 стр. 223.)