Branič

217

0 ОДРЖАЈУ ИЛИ ЗАСТАРЕЛОСТИ КАО НАЧИНУ ПРИБАВЉАЊА СВОЈИНЕ чо нашем грађапсжом законику од 1844. (НАСТАВАК) III Редован одржај (изисарш огсНпагГа) 1, Одредба одржаја. Коректну одредбу одржаја дали су нам јогн римски нравннци: ИенсарГо е.ч! аЛЈесИо (ас1ер11о) (1опП1П1 рег сопИппаМопет ро88е8810Ш8 1;етроп8 Iеуе ЈеАпМ. А то значи: одржај је ирибављање својгоне државином која је неирекидно трајала за време, којеје законом одређено. Из ове одредбе јасно излази: да се основна идеа одржаја састоји у томе, што време претвара државину у право (својину); дакле, основ одржаја не саетавља ни савесност (ћопа бЛее) ни иравни основ (јпбћш Шпћш) прибављаља д}>жавнне, иа ни сама државина (ро88е881о), као што то данас тврде неки правници. А да је време доиста језгро одржаја најбоље нам сведочи то, што је римско ираво тек много доцније уврстило у захтеве одржаја савесност и правни основ државине. Докази су нам, иак, за то тврђеље ови: 1, што закон XII таблица истиче за основ одржаја државину, а не савеену или на нравном основу (темељу) засновану државину; и 2, што још и у време царства налазимо случајеве узукаиије у којима се не тражи 1>опа Ме8, као: нннсарш рго ћегеЛе, и, иапгесерИо. 2, Зашто је одржај уваден ? Римски иравници су нам и на ово нитање оставили тачна одговора: „Вопо рићПсо и8исар10 ш1гоЛис<:а ев4, пе »сШсе! (јиагииДат гегшп (Нп е! 1'еге вешрег тсег!а с1опП1па е88еп!." 1ј. 1. с1е ивигр. е!; гшисар. 41 3; — „иаисарш... ћос еб! ћ1И8 боШсћисШт ас репсиП 1Шит..." (Лсего рго Сое-