Branič

225

је овде готово сасвим уништило и заменило домаће, чешко право, тако да се оно сасвим заборавило. Покушај с римским иравом овде је нронао. Мајезћтв СагоКиа 1350 год. узалуд је издана, јер је иосле седам година морала бити укииута, и ако никада у живот ни ступила није. 1 ) — Из истих разлога, из којих у Пољској, упливисало је римско нраво у средњем веку на словенско право у Хрватској, Шлезији и т. д. У Шлезији се осећа утакмица између немачког и римског права. Друкчије опет стоји с овим у Русији. Тамо је иримљено хришћанство из Цариграда. Ми тамо налазимо још впше разних превода и компилација с грчког 2 ) но у нас. Па и томе има објашњења. Тамо су црквени судови судили већ од самог почетка примања хришћанске вере, и то не само у стварима чисто духовним (као што је било у Бизантији) већ и у свим стварима без разлике, које се одношаху на приватну својину и завештаје, на материјалне односе међу супрузима, као и на интересе малолетних. Све до сама краја XVII века ми видимо у Русији судску власт у духовиичким рукама, а како су духовници све своје знање црпли из грчких богословских књига, то је врло нојмљиво, да су нодлегли и упливу византиском, више мање шаблонски нодесног права. Отуд се пак опет врло лако објашњује моћан уплив и велика распрострањеност византискога права у Русији. Чим су приватни спорови прешли у иодручност државних судова, одмах, већ самим тим прелазом, почиње и византиско право нагло губити свој уплпв, устуиајући место славенском праву, које је још тињало у народу и страним законодавствима.

Ј ) Њен текст на етр. 100—197 Јиречековог СоДех јипв ћоћепнм. Књ. II св. 2. Праг 1870. 2 ) Ми налазимо код Руса а) збирку новела цара Јустинијана, хгодељеиу на 80 глава, како је то Ј. Схолаетик учинио, 0) новеле цара А. Комнена, в) 13 избраних новела из Јустинијанових новела, г) судни закон, д) прохирон цара Василија, е) градски закон -■ сигурно иети, који се у нашој морачкој крмчији налази, },) еклогу царева Лава Исавријанца и Константина Копронима и т. д. Хубе, 1. сИ. стр. 28—29. БРАНИЧ год. III 10