Branič

227

16*

законима, који су још од св. Савс уведени, 1 ) а г. Гершић вели, да свакојако можемо усвојити као доста поуздаи иравно-историски Факат, да је римско-византиско право одиста имало знатнога утицаја на ираво сриско, на његове законодавне сноменике, а ио.себице па Душанов законик. 2 ) Као што се већ из досадаљег нашег излагања могло приметити, ми не можемо сасвим да се сложимо с овим минтљењем. Душанов законик није ирво законодавно дело у старој српској држави. Још од самог њеног утемељења у њој се непрестано законодавном влашћу састављају писани закони, а не мало тих закона и ако у разној одећи сачувало се и до нашег доба. Они нам се 'појављују ионајчешће у облику иовеља и цародавника. Ми имамо од Немање таква два, од СтеФана Првовенчаног четири, од којих је најважнији даровник манастиру Жичи; од браће Бладислава и Уроша — нарочито од поеледњег — имамо врло важних правних заоставштина, а и Милутин и син му Дечански не изостају иза њих. 3 ) Не долази ли често у иовељама „што су имали у родитеља и ирародитеља царства ми" и томе подобни изрази? Па не само то. И ако повеља кнеза Лазара, писана у Крушевцу 9 Јануара Ј) Ст. Новаковић. Примери -кн>ижевноети и језика српекога и српскословенскога, стр. .304. То сво.је мћшљење раавијао је г. Поваковић даље у једном чланку у IX годишљици Чупићеве задужбине (сравни наш реФерат у Отаџбини за Сећтембар 1888), а нарочито у свом најновијем раду: Пронијари и баштиниди, придог к историји непокретне имаовине у Србији XIII—XIX века (српско-краљевска академија, гдас I) Београд 1887, одакле вадимо е 57 стране ово место, које попајбоље обеложава назорс иишчеве: .„Не треба готово ии помињати, вели он, да је у византиском царетву или у државама балканскога полуоетрва као и по западним европским државама основа биља у главноме потиуно једнака. Та је једнакост основе и на истоку и на западу старих области римскога царства потицала из римекога нрава, које је и на једном и на другом крају, где мање где више, било и остало широка база за све позиије одношаје државнога и приватнога права." Ова једнаквет основе, како ее нама чини, више је привидна но стварна. А ако једнакоети основе има, то ће она лежати пре у нечему другом но у све спасавајућем и све објашњујућем римском праву. 2 ) Гершић, 1. сН стр. 156. 3 ) Опширније види у Богишића 1. сН. стр. 28—33.