Branič

228

1387 год. вели, да се њом потврђују закони ,лцо су имали (Дубровчаии) у ирвве господе срнске и цара СтеФана," опет она садржи но све самосталан закон, а ако је доиста само иотврђивање, онда ми правог изворног закона још ни данас немамо. Многим чланцима законика Душановог нашао је г. Богишић (сгр. 22—55 његовог често помињаног дела) паралеле у Душановим или ранијим повељама. х ) Наука ће, а нарочито уноредна историја права, имати на овоме пољујош много и много да ради. Почетци су већ у велико ту. Ми имамо пред собом исиитивања Венцлова на Корчули и другим далматинским острвима. Тако исто не треба смести с ума ни истраживања Рајцова. По знато је, од каквог је ушшва на целом далматинском нриморју било римско нраво, па ипак Венцел сматра обичаје славенских становника у њиховим разним облицима за главни извор ирава, које је тамо важило у средњем веку, па чак још и до иочетка овога века. 2 ) На другом месту вели он, да се цело средњевековно законодавство у овим крајевима одликује нарочито тиме, што се готово сви најважнији животни одношаји остављају обичају , а закон је уређивао само најнужније ствари, које би се тренутио нојавиле/) Винодолски закон, нољички статут, статут града Сења, статут отока Крка и т. д. показују нам јасно борбу славенскога с римским нравом у тим наишм крајевима. Али нам она излази у особито светлој боји у Дубровнику. Главно поприште те борбе међу славенским и римским правом изгледа као да је било приватно а иарочито иородично право. Но ми за то имамо доказа и у

1 ) „Са свим је вероватно, вели Зигељ — 1. сН. етр. 103 — да се закони од 1349 и 1354 дојављују као допуие или исправке претходећих им правних извора, који су и по уетановљељу самог законика остали у пуној снази, ако само нису противречили јасним наређељима самога законика." 2 ) ЛУ е п 2 е 1. ВеИгаде лиг СЈиеИепкипЗе (1ег (1а1ша1т18с11еп КесМвЈЈеасћЈсМе 1т МШе1аНег (св. III и IV). АгсМу Шг КипЗе Шег. СгезсШсМзциеНеп од 1850 год. стр. 517—518. 3 ) 11)1(1. књ. VII од 1851 стр. 404.