Branič

229

кривичном праву. У породичном праву држало се у Дубровнику све до XVII века славеиско право. 1 ) Па кад је овако било на границама, онде где се наше српско односно славенско право сударало тако рећи с туђинским, како је онда морало и могло бити у унутрашњости, у самој српској држави, где ово право никакве борбе (бар историја за такву не зна) није ни имало да издржава? Или ако је било што год од старих римских поданика у љој, на се то брзо или иретопило или иселило или се најпосле повукло у градове, где је наилазило још на по мало странаца. Пре Немањића као и за време њихове владе у Србији постојалаје задруга, а ширу јединицу друштвену чинили су катуни и жуие. И једна и друга од ових Формација преставници су обичајног, народног права. И цар Душан — као и његови претци и потомци — остављао је обичају да буде мерило у свим случајевима, у којима је то могло да буде. А познато је, да се обичај најдуже одржава као правно начело у приватном нраву. „До законика СтеФана Душана, вели врло умесно Зигељ, обичај био је норма, ио којој су оаредељиваии сви иравни одношаји. Уговори са страним државама и хрисовуље сриских краљева, садрже с једне стране у себи много обичајнога права, а с друге га измењују или допуњују, опредељујући такве одношаје, који су се дотле или ретко нојављивали, или их никако у обичај није ни било. . . За доиуну како законима издатим на, саборима тако и месним служио је обичај , 2 ) Да Дуитанов законик није само „допуна" византиским законима, већ да је нроизвод сриског унутрашњег живота и. ондашњих политичких и друштвених прилика и тежња, види се и из тога, што се више његових одредаба слажу са одређењима у законима краља чешког Премисла Отокара I од год. 1222, даље с пољско-

Ј ) БмишиА. Главиије дрте обитељскога пиеанога права у старом Дубровнику. — Из КаДа ји^081ауеп8ке акаЉгшје, књ. V стр. 9. ђ 1,. сН, стр. 15—16.