Branič

237

законика стеже брачну везу: „распуста мужа с женом, који је био до сад у нашој земљи убичајен, нема по данас више никакова осим онога, којег по нужди у недостатцима ијш погрешкама мужа или жене наша православна источна црква допушта." У садашље вријеме има у Црној Гори много мање брачних спорова и развода. Велики Суд чини само исљеђење и даје мишљење, које није обвезно, а митрополит, у недостатку конзисторије, решава по канонима брачне нарнице. Год. 1887 било је 46 парница, од којих су 32 свршеие разводом, а год. 1888 од пријављених 22 развело се 16. Мени се чини, даје од свију еудско-медицинских послова иитање о мушкој способпости најтеже. Може бити да је симулација у војсци исто тако мучно питање, но о томе немам искуства. Узгред речено, болестан Црногорац претвараће се да је здрав и јуначити се, само да иође на вјежбање или у бој. Од 55—60 случајева, што сам за пет година на испитивању имао, нашао сам свега 12—15 правих импотената, којих су атроФија јајаца, општи упечатак, глас, женско понашање и т. д. за такве издавали. Сви остали имали су сасвијем нормалне дјетородне органе. Многи ће од таких пришапнути : „немој ми, докторе, нос откинути, кумим те богом," тврдећи да су могли, а сад нешто не могу. Имиотенција је често само један знак многих других болешљивих стања, мјестних и општих невроза, централног мозга и мождине, особитих душевних стања, од којих често не видиш никаквих објективних симптома, већ само субјективне. Стид, страх, љутња, неодољива антипатија и други аФекти, који чине психичну или релативну имиотенцију, нијесу цркви довољни, за развод брака. У таким случајевима стереотипни одговор : „пажљивим прегледом није се нашло ништа, што би могло доказати неспособност тог и тог лица за нјлни сношај," служи нам само као покривало наше несигурности и незнања. И доиста наш Велики Суд тражи нозитивнијег одговора од љекара, те овај даје мишљење, да