Branič

242

казати" и иетину објелоданити? У музеју ОгШа у Паризу иалазе се главе од гипса најчувенијих зликоваца екзекутираних у надлештву иариског аиел. Суда. Један оцеубијца из те збирке (Бр. 23) учини ми се као да је васкрсао у М., тако је био сличан. Није баш да је све имао: друкчију лобању, дугачке доње вилице, забачено чело, удубљене глабеле, асиметрично лице и т. д., које по теорији криминалистичне школе с проФ. Ломброзо, одликује зликовца од обичних људи, али је општи упечатак издавао М. за ирепреденог зликовца. Суд не ријетко шаље доктору на иреглед лица, за које је неко рекао да су сиФилитична. По мојим ироматрањима у Црној Гори има сразмјерно мало сиФилиса, али има доста других кожних болести, највише од нечистоКе, па невјешт свијет то оглашује за Франзу. Највиша је брука бити „Франзав". Кмет и село одвојиће оног, на ког изађе ријеч, неда му нико дјевојке, не дају му да се мијеша са сеијетом, не дају да ноји стоку на заједничкој води и томе иодобне претјераности необавијештеног свијета. И те би јаде Црногорац онростио, него му је најтеже што га не примају у бригаду. „Узеше ми пушку господине, иа сам дошао богу, суду и теби." Сваке године издају љекари до 10 разреншица здравим или подозривим момцима, и судови често казне опадаче с глобом или са више дана затвора. Испитивање душевног стања човјека и урачуњивости ре(,е долази пред љекара у нас. Прије двије године послао ми је суд на носматрање из притвора једног слабоумиог старца ккмнепћа веиШв), који је, као што се видјело, страдао у почетку болести настуиима халуцинација слуха. Нешто му је неирестаио шапута о: „закољи, закољи", и једног дана пререже ножем грло дјетету свог брата. У болници се продужило поступно умирање тјелесног, моралног и интелектуалног живота, хранећи га кроз зопд, јер се одказао био од јела, и умре кроз два мјесеца. Осим тога нрисуствовао сам с још једним колегом на пре-