Branič

244

ријетко која ножем или сјекиром. Једини вал.да случај тровања био је 1887 год., кад је једна Кучанка због неке пизме усула ризигај (арсеник) у ручак цијеле сусједне Фамилије. Покушај је имао за носљедице само пролив и бљување. Престушшца је била осуђена на 5 година тамнице, али су је кроз кратко вријеме због хроничне болести, недостатка у срцу, пустили кући, гдје је у брзо и умрла. Цетиње, крајем Марта 1889 год.

0 ОРГАНИЗАЦИЈИ ПРАВОСУЂА СТАРИ И СРЕДЊИ ВЕК И МОДЕРНО ДОБА ИСТОРИСКА СТУДИЈА НАПИСАО Ф. ДЕ-КУЛАНЖ ЛРОФЕСОР ТГА НАРИСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ (иревод с фзраигууског) (НАСТАВАК) ИРАВОСУЂЕ У ФЕУДАЛ110М ДРУШТВУ V Правосуђе код старих Ђерманаца Ми смо већ видели какав су појам о иравди и лравосуђу имала стара друштва у Атини и Риму, код којих је управна вештина била јако развијена. Исто тако ми смо показали како је иравосуђе код њих било изопачено услед тога, што је над њим стојао нолитички интерес и што је оно било више средство за владање но гаран ија ирава. Можда не ].е биги без интерееа да проучимо и једно друшгво скоро у варварскоме стању, стару Ђерманију, и да видимо: какве је идеје оно имало о правди и каква је била организација његовога правосуђа. !'>ез сумње не треба гледати у друштвеноме урсђењу старих Ђерманаца идеал и модсл друштвене организације, јер је још Тацит опазио у њему многе недостатке. Но исто тако било би погрешно замишљати етаре Ђерманце као какав народ у детињству своме или у дивљачком стању. Јер народи ђерманскога порекла, који нринадају истој раси којој су ирипадали и Латини п Грци, и који су изишли из једне оппгте колевке, имали су