Branič

248

владе, ио којој је правда у кривичној области изрицана у име богова. Са свим је друкчије било ако је кривица или злочин био учињен нрема каквоме појединцу. Тацит нам истина вели, да је у свакоме кантону имао но један суд од сто члаиова, али ако би се ослонили само на новршност Тацитових речи, ми би добили са свим погрешан нојам о тој врсти нравосуђа, а нарочито би било немогућно разумсти особиту процедуру и чудновато кажњавање што бејаху у обичају код тих судова. Да би могли себи објаснити правоеуђе Ђерманаца Треба си1|И до самог оног нринцИна од којега је то иравосуђе нотицало, а за тај носао опет нужно нам јс нре свега да удалимо од себе наш данашњи појам о правоеуђу. Ми разумемо аравосуђе као акт власти, који^џзлази из скуиа јавне власти и који стоји над индивидуама; а то зато, што ми мислимо, да је свака иогрешка, аа и онда кад је учињена ирема иојединцу, иовреда целога другитва, и што је друштво дужно да штнти свакога иојединца. Ђерманци су мислили са евим друкчије. Њима није изгледало, да једна погрешка учињена нрема једној индивидуи интересује и цело друштво, па томе следствепц они нису остављали друштву да оно кривцу суди и да га за ту погрешку казни. У њиховим очима само је жртва кривице имала право да кривца казни, или другим речима право да му се освети. Само треба иапоменути, да то право освете није принадало само индивидуи већ и целој Фамилији у којој је она живела, што је долазило отуда, шго Ђерманци нису живели усамљепо и засебно већ у Фамилијама грунисани под ш п п (11 и ш - о м каквога шеФа. Та група беше, дакле, надлежна да казни увреду нанесену њеноме члану. Трибуе се није бавио етварима које га сс нису тицале, већ Фамилија, нрема којој је злочип учињеп, тражилаје, да врати зајам Фамилији из које је злочинац изишао. Извеено је да ће неко из данашњега века мислити, да је тај 1>срманскн принцип био противан социјалном резону и интересу. То његово мпшл.ење потиче отуда што ми живимо у времену када је Фамилија са свим друкчије конституисана. Данашња фамилија чини ираву иротивност фамилији о којој је овде реч, јер је данашња фамилија у толико слабија и малојбројнија у колико је стара фамилија бнла јача и многобројнија, и гито је данашња јавна власт иорасла и одгајена на ономе што је домаЛа власт изгубила, дакле, о трошку домаИе власти. Онака као што јс била конституисана код Ђермаиаца, Фамилија је била доста сиажио тело за освету за гараитију својега нрава, и код таквога тела иитервенција друштва пије изглсдала ни корисна ии законита, Ти су принципи остали дуго укорењени у