Branič

342

било два или три племића истога ранга са оптуженим, то овоме није било дозвољено да се дал:,е жалн због непотпуног племићског састава суда, и суд је већ био конституисан у Феудалном облику. Легисти су могли бити и у већини и имали еу право да дебатују, као год и сењери и с њима су заједно иотписивали пресуду. За време св. Луја у пресудама краљевскога суда или парламеита ми видимо међу иотписима прво имена неких барона и владика, а за тим читав низ нмена простих духовника, калуђера и зналаца закона (таИгев 68 1ог«), Још нешто што се може нриметити у тима иресудама то је, да се имена барона и владика врло често мењају, а да међу тим имена духовника и осталих остају једна иста у многим пресудама. То нам показује, да су сењери и прелати заседавали у суду само у појединим случајевима, док међу тим остали су заседавали редовно. Први су били само украс суда, који се често мења, а други су били праве судије; они су долазили у суд само кад су имали слободног времена, или кад је имао да се пресуди нарочити спор, који их је нарочито интересовао, а овима оиет суђење беше нарочито и редовно занимање. У оно време још се није ни мислило на сталну магистратуру; то беше са свим противно старим обичајима, и врло је мало оних који су о њој имали ма какав појам. Краљев суд, дакле, није био састављен из одређених судија, већ је краљ постављао судије за сваки конкретан случај или највише за сваку сесију. Али и ако је краљ тако мењао бароне и владике, он није то исто чинио и са легистима. Те људе позиваше он сваке године, и тим ноновљеним годишњим наименовањем они осташе стално на својим местима. И тако, дакле, и без нарочите намере, и не мислећи на то, створена је стална магистратура. Све ове иромене извршене су у току дугога времена, постепено и на тако неосетан начин, да нам изгледа, да сувремеииди то нису ни приметили. Ни једаи нисац, ни један кроничар из тога доба, у колико иам је познато, не говоре ништа о тој промени, и кад ми не би имали карата и иресуда из тога доба, не би ништа знали о тој великој судској реФорми. То нам ноказује да је она извршена без отнора, јер маса примећује промене само онда кад ове изазову борбу. Она разуме догађаје само номоћу борбе и мери их према њеној јачини и патњама које но њу отуда нроистичу. Отуда сувременици не опажају највеће револуције, које се остварују без ичијег отиора, иостепеним прогресом и нриродном нужношћу. Тако је исто било и са овом револуцијом у области правосуђа. Може се рећи, да нико није видео