Branič

356

хакво ограничење наслеђу да стави — дужан је тестатор то ограничење наслеђа да публикује, како би трећа лица сазнала да његов наследник наслеђе ограничено прима и по томе да би се знали на сирам њега уирављати у правним односима, пошто наслеђе, као што рекосмо, прелази од оца на сина без ограничења. Према овоме кад повериоци нису нриликом зајма наследнику знали за ово ограничење, док је закона претпоставка да су знали да оно неограничено на наследнике прелази, онда налазимо да онај Фидеикомис не би мого стати на пут наплати њиховог примања из тестаменталнога имања кад тај тестамент није објављен. Кад закон за ствари друге врсте тражи публикацију, као што горе наведосмо, те да учињени актови вежу трећа лица, онда помоћу аналогије § 10 зак. грађ. налазимо да Фидеикомис мора тако исто бити објављен, те да има правне вредности на спрам трећих лица. Тојепо нашем мњењу и логичан начин којим би се ова тражења могла допунити и објаснити. Свакојако пак то иитање треба законодавно пречистити. Ст. Максимовић ЛАЖНО СВЕДОЧЕЊЕ ПРЕД СУДОМ НА ПРЕТРЕСУ И ВАЖНОСТ § 202 КРИВ. ПОСТ. од А. АНТИЋА СУДИЈЕ Да о лажном сведочењу проговорим коју реч у овом уваженом часопису, иокренула ме је врло немила, управ страигаа појава, која с дана на дан све веће размере код нас узима, а која нам у највернијој слици представља онадање морала код великог броја нашег становништва нижег реда. Писац ових редака био је срећан, да у неколико округа наше отаџбине врши дужност окружног судије; и у том раду свом имао је доста прилика да се увери о томе, да на претресима велики број сведока врло често,