Branič

359

окр. иодринског нриликом извиђања и суђеља извесног разбојништва. Два сведока. чији су искази на испиту код полиц. власти од врло велике важности за кривицу оптужених били. и на основу којих је суд окружни оптужене решењем својим ставио под поротни суд, притвор и оков, на дан претреса — суђења — сасвим су од тих ранијих исказа својих одустали, иа сасвим противно и у корист оптужених говорили, не наводећи никакве, а најмање основане разлоге за овакав свој поступак. Државни тужилац тражио је услед тога, да се оба спедока на основу § 202 крив. пост. притворе, што је суд на мах решењем својим од 24 Септембра ове год. Бр. 7245 и учинио. Но Касац. Суд, коме су се ови лажљивци одма жалили против решења о притвору, примедбама својим од 28 Септембра ове год. Бр. 3457 иоништио је ово решење судско о притвору, са разлога ових: „Да се против кога може отиочети кривич. ислеђење са нритвором, треба, као и иначе при сваком ислеђењу злочиних дела и преступа, да постоје сви услови из §§51, 117, 130, и 131 крив. пост. а на име, да је злочино дело или преступ доказано, да су прибрани довољни докази против извесног лица као учиниоца дела, — и да је дело тако, да се учинилац не може у слободи оставити. А из поменутог решења тога суда види се, да је против жалилаца наређено крив. ислеђење за дело лажног сведочења, само зато, што су на претресу извесне кривипе пред судом дали другу сведоџбу од оне коју су раније код полиц. власти исказали; али кад жалиоци као сведоци по § 111 крив. пост. могу пре заклетве сасвим да измену своје раније сведоџбе, и кад се по § 229 крив. ност. за пуноважну сведоџбу сматра она, која се на претресу под заклетвом искаже, па кад и §§ 267, 268 и 274 каз. закона прописују казне само за лажне сведоџбе заклетих сведока, .— онда је суд погрешно разумео закон, кад је