Branič

361

рост, тешка болест, рат и т. д. Према овакој садржини овога иараграФа, ја иалазим, да се Касац. Суд није ни требао на њега позивати, кад је овде реч о сасвим другој ствари — лажном сведочењу пред судом ире заклетве — а не о самој заклетви сведока. Стоји истина то ; што наводи и Касац. Суд, да у кривич. пост. није нигде изрично забраљено сведоку да може раније изказе своје да измењује или донуњује, али му је баш изрично забрањено, да сме лагати. Позната је ствар, да се у кривич. стварима тражи не формална , већ материјалпа — стварна — истина и то једно за то, што у извесним кривич. делима нису новређени само интереси појединога, већ тако исто и интереси целог друштва; а друго и зато, да би се од неправедне и неистините оптужбе лична слобода, живот, част и имање окривљеног сачували. И са обе двогубе цељи које казнено правосуђе има да постигне, и ја сматрам да је дозвол>ено сведоцима да могу на судовима исказе своје модиФиковати; у неколико допунити или смисао појединих речи објаснити, али тако исто сматрам, да се с тиме никако не сме дотле терати да се може и треба дозволити сведоцима, да могу, и то скоро редовно, своје ранијч сведоџбе из темеља да мењају; и да на суду тврде да је нешто бело , за што су код иследне власти рекли да је сасвим црно, и све ово да чине без да могу за то ма какве озбиљне и вероватне разлоге да иаведу. Логична је ствар, да се не може за једну исту ствар или дело тврдити један пут да је црно, а други пут да је као снег бело било. Очигледно је, дакле, да се једном мора лагати, почем ове две противностн не могу једна поред друге односно једне исте ствари и у једно исто време да постоје. А како се даље зна, да у почетку, и при брзом трагању каквог казнимог дела, извршилац истога нема времена, особито када је у брзо ухваћен и притворен, да сведоке најмљује, да их наговара, да им прети или их поткупљује, то је онда сасвим вероватно, управ