Branič

362

сигурно, да су сведоци, које је полиц. власт у брзо пронашла и у присуству два грађанина испнтала, тада истину казали. Ово наронито вреди за обичне преступе и злочине, за које се не може полиц. властима да пребаци каква партајичност, као што то чешће бива за политичке преступе. Кад, дакле, сведоци на суђењу из основ мењају своје исказе, то је јасна ствар, да они то чипе било услед молбе, било услед подмићивања или претње од стране родбине окривљеног, која има до претреса довољно времена, да напред наведеним средсгвима склони сведоке да на суду измену своје раније сведоџбе. Имајући, дагсле, на уму ову неморалност сведока, законодавац је и унео у кривич. пост. иропис § 202, којим је исту као казниму означио, и наредио, да се сваки, који буде лажно сведочио, одма притвори. Према наведеноме, ја држим, да ни у колико нема места нозивању Касац. Суда на §§ 51, 117, 130 и 131 крив. ност. и његовом резоновању о притвору на основу тих иараграФа. Сви ти прописи одиосе се поглавито и само на истрагу и ислеђење злочина и преступа. које нредузимају и врше полициске и остале иследне власти, на ир. мешовите комисије, и на које се прописе те власти морају приликом ислећења обзирати, хоће ли или не, стављати у нритвор за време ислеђења лице над којим истрагу воде. Ти ирописи односе се, дакле, на радњу иследне власти, а за дела која још пред суд дошла нису. Стоји истина и то да се на те исте прописе морају да обазиру и судови при решавању о стављању под суд извесног лица. Али односно ствари о којој је овде реч, излишно је било нонивање Касац. Суда на те прописе, јер је иостојање дела лажног сведочења констатовано самим убеђењем судија, пред којима је извршено. Свако даље ислеђење, које би се у смотрењу овом имало према пропису § 202 крив. пост. да учини, сасгојало би се само у саслушању она два грађанина која су присуствовали испиту еведока код иолиц, власти, а који би имали да кажу: је ли одиста