Branič

било радеки своју земљу или занате, било на увећање свога имстка или иначе па уживање; али опет с друге стране бешс се ударило у другу крајност, јср се људи одвикнуше од рада на иитањима ошпте ваасности, и стварима заједничкога интереса нс посвећаваху ни мало врсмена. Јавни живот до тога доба беше далеко активнији, јер је носгојао обичај, да се све ствари зајсДничке иретресају зајсднички; суверени сењер није радио нншта бсз договора. са својпм васалима: буржоазија је имала своје редовне и слободне скуиштинс, на којима је вотирала своје закопе и бирала св је поглавице, а и сами сељаци у свакоме селу скупљали су сс ради договора о.локалиим дажбинама, о уживању заједничких ствари, о одржању својих путсва. И индустриске корпорације имале су такође своје скунштине, иа којима су претресале питања о својим проФесионалним интересима и нотрсбама. Свака класа људи, сиака група управљала је сама својим сгварима, и чим је нско питање додиривала иптерссс всћег броја лица, прпицип је би.о, да о томс питању решавају заједно сва лица која оно интересује. Отуда видимо читаву ссрију скунштина, и то нс скунштина народпих, пошто се народни интсреси нису тнцали појсдинаца у тој споси, већ скуиштииа провинцијалпих, муниципалних, плсмићскпх, којих јс имало хиљадама и иа целој територији. Спомепули смо јсданиут Да јс било разних врста судова, али треба онет знати, да је сваки од тих судова у исто врсме био и као нска скупштипа, нска врста административиог савета. 0 :и петл људи који сасгављаху какав суд, долазишс ту и ради договора о њиховим ошптим ннтсресима, и после каквога суђсња често се договарало и решавало о прикуиљању каквога приреза, о трасирању каквога пута или о модиФикацији каквога обичаја. У оно д ба нпје сс тачио разликовало шта је то иравоеуђс, шта адмпнистрација, као што јс го случај данас, јер људи су сами собом управљали онак исго као што су сами себи и судили. Енглеска неК^оуегпспичП, коју су Енглезп очували заједно са њпховим норотама, нпје друго до остатак од старих обичаја, који су некада ностојали и на континенту онако исто као и у Енглеској. Са ишчсзавањем норотних судова у Француској одмах јс нестало и хиљадама других административних малих скунштина. 1убећи обичај да сам себи суди, народ сс одвикнуо и да сам собом управља. Када су Феудални судови престали с рсдовнпм сазивањсм и суђсњсм, престали су у исти мах и да сс баве питањима о опгатим ннтсресима племства. М буржоазиске скупштинс изгубишс готово сву нређашњу надлежност, и најзад ностад ппе проста слнка старих некадањих скуиштина и беху ВРАНИЧ III ГОД. '25