Branič

25*

т ству може бити каквс хијерархије, и да једаи суд лгоже попиштити нресуду другоиг суда. Суђ.мвс, дакле, нрс легиста искључ ваше свако апсловаљс; 1 ) алн када јс уласком лсгиста састав судова са свим модиФикован, и апеловањс постаде ствар могућна и појмл.ива. Ти легистп нису били људи од оне исте класе кој >ј јс припадпо и парничар; онн су били обични чин шници, којб је краљ бирао, и он:г су ирсдетављали један барона, други каквога дука, трећи краља. У евојој улози чиновпика они су били потчињеииједаи другоме, као год што беху потчињени једандругомеиони, којссу они прсдетављалп. Хијсрархиски суд, који сс нс слагашс са догадањим пришџшом суђења, њихов м уласком у судове оживе но ново, и онда јс већ било лако иојмити апсловањс другомс вишем суду. Али, чимјс то извршсно, одмах сс еењеријални судови претво,,ише у првостспсне судове, н крал>евски судовп могошс обарати одлуке које би ти судови били донели. Лсгисти, којс .налазимо скоро у свима т ш судовнма, са свим нсхотично и услед самога својега позива и навика, увек беху сагласнм у томс, 1 да сваки спор ирође све ступњсве и дође до самога краљсвога суда. Додајте томе јога и сакт, да су краљевски судови били боље састављени по остали, да су били веома смотрени и беснристрасни, нли бар да се мислило да су такви, н пајзад да јс сваки парничар тсжио да му суде они који судс у име краљсво. Тако, дакле, свс нравосуђе мало тго мало прсђс у руке краљевских чиновпнка, а у рукама сењера не остаде нишга друго до нразпа титула; 1;раљева власт постаде велика и скоро једина судска влает. Чим су краљсви добнлн у своје руке и нравосуђе, опи ио стадошс свсмоћнн. Њнхову власт и силу не трсба ценити прсма броју њихових нровинција илп преча велпчини њихових до.к^га: и једпа и друга п >чињу од онога, трспутка од како добиитс и нравосуђе у својс рукс. Довољн > јс само заглсдати у краљевеку власг; опа бсгае матсријално слаба, не имађаше ни Финансија, ни војске, и њена нолиттчка акцнја беше скоро пиштавна, али њепа акција у правосуђу бзга већ огромка. Она јога пема правс нолитичке власти, али она има судску власт, она всћ суди. Она псма војника, алп она гааљс свуда својс легисте. Љсни чиновплци под именом баји и превб, впгае су судије по админиетратори, и суђење им је главна задаћа н свак дање занимањс. Нама чссто изгледа, да се краљевска власг т га доба састојала скоро сва у ; ,> Иотииа у докумситимм ил ошз ечохе налазимо једиу судску устапоиу ттод ммсгтом аиелова!г>е, ал и то нијс оно што ми датгае разумсмо под тнм имсном, то је нрост судски дпобој, нл којп ,је осуђеии позивао судије које су га осуднле. Анеловање пак 1саквоме випшм суду беше непознато.