Branič

374

у социјалноме животу. Ти легисти, једино с тога што су били скроз нрожмани рммским нравом, иочеше мрзети хијерархиски и либерални сисгем ср"ди>ег;г века, а у исти мах и снремати нов систем владавине, са маље неједнакости међу и даницима, али са више покорности нрсма суверену. Они су у Француској оставили ону тежњу за јелнакошћу, која циркулише кроз целу ч>ранцуску псторију. Они преведоше на Француски језик монархиске законс римских царсва. Један од љих нисаше овако: „Краљ јс пмнератор у своме краљевству," п отуда извођаше закључак, да је апсолутизам са свпм нриродна п логична ствар. „Знајте, ве и он, да краљ може издавати и наредбе и конституције." 1 ) Еазати да владалац пма права сам по својој вољи издавати законе, значило је удалити се јако од принципа минулих векова, али онет и сла: ати се са припципима нмператорскога Рима. Правник је у р 1МСКИМ законнма иалазио: (ргнкрт! ршим]н р1аст1: 1е§18 11а1)е1 У1§'огет, па је после и он на своме језику нпсао: се сргг р1аГ1 аи ргтсе уаиИоЈ, 2 ) и нс видећи кодико се удаљаваше од јавнога нрава средњега века. Чим легисти нађоше у римским законима да је владаочева личност свста и божанска, они пренеше ту мисао и у своја дела, и један од њих овако деФиниеаше иојам про®аписања светиње: проФанисање постоји онда, кад ко верује у нешто што јс противно вери Христовој и кад говори или ради нротив закона." 3 ) У Феудалноме друштву краљ је био само првп међу сењерима, и шта више, могло је бити, да оп при свем том што је краљ, да је у истн мах и ваеал и као такав да је дужан положити заклетву верности. Легисти уздигоше владаочеву личност на висину неке више и надчовечије природе, а крал.ев.-ку супремацију замишљаше као какву догму и као пеку врсту религије. Та д >гма код њих није остала само као чисга теорија; они је пренсше и у нрактику на ноље јуриснруденције; они је прокламоваше у својим адвокатским беседама, они је унеше у судске пресудс и њоме иснунише све правосуђе. Она вшие није била еамо прост анстрактни нринцин, век права истипа која је примењивана носведневно и у свакоме иогледу. Према томе, зар може бити чудновато што је монархиски систем нагло напредовао'? Он није иродукт само амбиције и силе, јер је краљевство било за дуго сиромашно и без војске. Па и сама вештина ннјс томе много допринела, јер сви краљсви и не беху

! Јои1еШ (М', 8отте тга1е II, 1. 2 ) 1луге (1е јиаШе е! (1е р1е1, 9. 3 ) Бои1еШег, Уотте гига1е 1, 28.