Branič

375

вешги, а међу тим ми видимо, да је краљевска власт расла без ирестанка и под самим Карлом VI. Друге еу чињенице узрок томе непрекидноме ирогресу, — а међу њима без сумље на нрво меето треба ставити труд моћне класе легиста и неирекидну акцију иравосуђа. ЗКив. М. Милосављевић (Наставићв се) ИЗ СУ дницк XIV 1 ) Пла&ање кирије за време рата Н а ч е л о Пометеиа уиотреба закуиног добра услед ратиих арилика, не ослобађа закуица од илаКања уговореш кирије за неуживано време ■шкуиа. То је случај који шкоди закуицу као уживаоцу добра. П р и м е р II. Н. из Смедерева тражи да му Т. Ј. и Д. Ђ. из Смедерева као ортаци, нлате механску кирију. Туженп од сиорне еуме признају тужиоцу само 17 дуката, а остатак од 38 дуката и 20 гр. за време од 20 Јула 1876 до Митрова дана исте године, не иризнају му зато, што су тада као војени некари били на граници, на механу нису ни употребљавали. Пресуда ирвостуиног суда од 31 Маја 1877 Бр. 4892. Право закупнине претпоставља с једне етране способноет унотребе од стране закупца, а с друге могућност да се добро унотреби у емислу уговорених услова без сметње, Корист од закуна то је цељ уговорача у овом двоетраном уговору, шго се даје видети из прогшса § 677 грађ. зак., који вели: да се закуино добро даје на иотребу и корист за одређено време и оиредељену ирну. Но прописима §§ 681 и 682 грађ. зак. закупцу се обезбеђује уживање добра од стране господара, јер само то уживање ујем игва уредно плаћање кирнјс. Без унотребе, дакле, нико није дужан да плаћа закупнину.

Ј ) Оба примера (XIV и XV) иа абирке г. Алексе С. Јоваиовића, коју намје ставио на расиоложење.