Branič

Исправама власти, које тужспи подносе у обрану, докааано јс: да од 6 Јуиа 1876 пису били у мсхаии све до пред Митровдан исте године, но су као хлебари и народни војници морали ићи на границу. а мсхану оставити затворену, и тек иа 20 дана нред Митровднн један од љих добив дозволу, дође на одсуство и изнесе ствари из механе. Наводе п доказују да као самци и нежсњени пису имали на коме да оетаве механу, а пошав на један мах и у невремену у команду, нису могли иаКи ни момка да му радњу новере. Пећ коју су поред мсхапе узели, и другом дали под закуи, радила је веле иенреетаио до Митровдана 1876, јер њихов нодзакупац пијс смстаи у уживању. и иаплаћену од њега кирију оии су иредали тужиоцу. Из ове доказима ноткрсил.ене обране увиђа се: да тужени, бавећи се иа граници од 6 Јуна 1876 нису закупну механу ни уживали до Митрова дна 1876 год. а кад је тако у ствари, тужилац ие може имати права иа кприју овог времена, у смислу предњих ставова ових побуда. Одлазак њихов на границу није дсло самовољс, но јс наредба власти и ствар оиште нотребе; и зато, кад од закупа нису нмалл никаквс користи, управо кад механу нису ни уиотрсбљавали, нс могу бити ни одговорни за кирију тога времсна, јер се овај иојав иометене уаотребе закуиа услед ратних ирилнка, иотиуно равна случају, што је иредвиђен § 682 грааап. иа зато сву иггету < д оваквог догађаја ваља да сноси сам госиодар добра, а никако тужеии (§ 808 грађ. зак.). Пресуђено: да се тужилац « дбије од тражења и т. д. Пресуда Аиелацијона Суда од 18 Августа 1877 Вр. 1007. По § 679 грађ. закоиика кирија или закуп то је иродаја употребе ствари, и по томс закуиац је за времс закуиа госнодар од сгвдри под закуп узете, односно њене уиотребе. По томе, и што тужени ис наводе нити доказују да кривицом тужиоца нису могли да употрсбе закунну механу за носледња 3 месеца, за које се време тражи горња сумг, — није обвезан тужилац да трпи пггету, но су дужни да је еносе оии којс је та штета и снашла; у толико пре што је признањем тужеиих доказано да су они један део закуиног добра — пеК мсханску — дали другом у закун, а. на њ нрииадајућу кирију наплатили до Митрова днз 1876 г. (§ 180 грађ. с. п. и § 681 (?) грађ. зак.). Иресу/јено: да тужени плате тражену кирију. Ова пресуда би оснажена и решењем Касацијона Суда од 8 Октобра 1877 Бр. 2637.