Branič
377
XV
Уговор закула за време поплаве Начело Елементарни случајеви, као и.ривремена сметња уиотреби закуаног добра, не да.ју закуицу ирава на раскид уговора него само на одбитак закуине цене за неужмано време; јер ограничена уиотреба, или иривремена немогуКност уиотребе закуаног добра, не иредстављају иотауно стварно уироиашИење умворног објекта. П р и ш е р С. Сг. каФеџија из Смедерева, на основу пиеменог уговора узс нод закуи кавану и ашчиницу масе умр. Ст. Р. Љ. из Смедерева од Митрова дана 1875 до Митрова дана 1878 по 16 дук. ћ. 1 гр. и 4 пар. месечно, и у име кауције ноложи стараоцима 48 дук. ћ. 4 гр. и 4 паре чар. но како река Дунав нонлави кавану, ашчиницу и остале закупне зграде толико, да је морао 1 Марта 1876 да се исели због неунотребљивости закуниог добра, тражи сада ;1а се уговор закуна раскине, да му маса врати оних 48 дук. ћ. 4 гр. и 4 иар. чар. а поред тога и 16 дук. ћ. ио квити ноложене кирије за Март 1877 који месец није ни одоедсо. У доказ неупотребљивости закупног добра поднаша вештачки извиђај. Стараоци тужене масе не одобравају раскид уговора п новраћај новаца зато што закунна ствар није саовим пропала по је само за време била неупотребљива. Пресуда ирвостуиног суда од 19 Аирила. 1877 Бр. 3002. Цри знањем стараоца тужене масе, и вештачким извиђајем доказано је: дајезакупно добро било поплављено Дунавом у почетку Марта 1876 и да Је тек концем Јуна исте године онрављено у колико се после воде могло да оправи, а за то време да тужилац ннјс могао у њему седети. Нрема доказу оваквих околности има се узети да је закуина зграда за означено време сасвим иропала што се тиче употребе, и зато се по § 682 грађ. зак. има сматрати закупни уговор за раскинут; јер тужилац иије обвезан никојим законом да без икаквс радње чека д ж усахне вода која је тако дуго држала, и док тужсна маса онравкама не доведе зграду у уиотребљиво стање. ПресуЏно: Да ое уговор закуна сматра за раскинуги, да тужена маса врати тужиоцу нримљену кауцију и т. д. Пресудом Аиелалџ1јона, Суда од (ј Јуна 1877 Бр. 719 би одобрена ова првоступна пресуда. Примедбе Касацијоног Суда од 22 Октобра 1877 Бр. 2930;