Branič

379

закупа. да смустанс. По томе иеупотрсбљивост одчести недајеаакунцу права на одустанак од уговора пре рока. Аиелацкјони, Суд усвоји ове нримедбе, па на основу н.их имајући на уму да је и сама тужена страна пристала да се тужилац ослободн од кирије за она 4 месеца док кавана беше неуногребљива, новом пресудом од 28 Окт. 1877 Г>р. 1573 аресуди: да се тужилац одбије од тражења раскинућа уговора и новраћаја дате кауције, а само се ослобођава нлаћања уговорене кирије за 4 месеца, док закупно добро није повраКено у унотребл.иво стање, Ова је пресуда извршна.

XVI Може ли бити задруге измеђ оца и синова? (ОДЛУКА ОИШТЕ ОЕДНИЦЕ КАСАЦ. СУДА) Тужиоци М. и Т>., који као синови представљају свог умр. оца Ј., пзјав ли су у тужби: да су њихов отацЈ., тужени II., Р. и Г. браћа, а отац им је био Н. који је умр'о. Још за жинота свог отац Н. оделио је сина Г. н предао му његов део имања на слободну унраву. На скоро овај Г. у.чре и део његов, односно малолетне му деце, буде пописан и умашен. Овај деч откупи доцније од масе брат му II. и тако истл део иостане његова сонетвепост. Дал,е суизјавили: Немогући се слагати у задрузи, њихов отац пок. Ј. и браћа му П. и Г. и ових отац пок. М. поделе се тако, да један део имања припадне њиховом оцу пок. Ј., други П., трећп Г., а четвртч оцу ов х пок. М., којн је са својим делом живео код тужеиог П. Једпа илловина дела пок. М. налази се у тужепог II., а друга у туженог А. сина Г вог, јср је и овај Г. умр'о. Отац њихов, нок. Ј., а и они — тужиоци — више пут;.' су од тужених П. и А. тражили да им ови уступе трећи део имања иок. М., који је припао у наслеђе њиховом оцу н к. Ј., но они пису хтели пристати на то. Услед тога они су тужили и тражили да суд пресуди : да су тужени дунши уступити им трећи део д дела М-овог. Ово су тражили на том основу, што сви синови имају иодједнака права на наслеђе дела свог оца, и што нс може бити задруге између оца и синова, а за какав други заједнички живот, но коме би имали тужени сами право на део оца им они не подносе никакав доказ, а сведоцима такав се уговор не може ни доказивати. За доказ, да је пок. М. отац туженог II. и њиховог оца Ј., а деда туженом А., као и то, да је једна половина дела М. код II., а друга код А., поднели су заклетву, одобравајући и туженпм исту на иротивно.