Branič

380

Тужени су у одговору свомс навели, да је тужилачка страна признала да је ивмеђу иок. М. и његових синова била деоба и да је сваки добио у имању раван део. Према овако учињеггој деоби, нок М. сагласио се са туженим П. и Р-ом, оцем туженог А., те су њих тројица образовали задругу у коју је сваки унео свој део, на у тако задружном стању, које је трајало пуних нет година, М. је умр'о, кога је задруга и саранила и подушје му издала. ТТрема овоме они су као задругари пок. М. пречи у наслеђу дела М-овог но тужиоци, јер задруге између оца и синова нема, док су они ггод очинском влашћу, а како наврпгс 21 год. опи ступају пуноправно у одношај задруге, а за то ни.је нуждан нарочити уговор, а сродство у задрузи ирече је но ван задруге. Осим тога, они су пок. М. и овог жену, а своју маћију у болести надгледали, саранили и иодушје издали и на то више утрошили, но што вреди део М-а, па и са тога су они пречи од тужиоца. За доказ својих навода позивали су се на сведоке, а да је тужени П., кад је са М. ступио у задругу имао 21 год., поднео је извод из „иротокола крштених". Тражили су према свему, да се тужиоци од тражења одбију. И суд је округа III... иресудом својом од 3 Маја 1883 г. Бр. 6172 био иресудио: да су и тужиоци и тужени наследници свога оца иок. М. на једнаке делове, и гго томе, да су тужепи дужни тужиоцима устуггити трећи део од дела пок. М. Но Касациони Суд ггримедбама својим од 9 Фебруара 1884 год. Бр. 3276 уништио је номенуту пресуду овог суда из разлога: „По § 166 грађ. судс. пост. суд 1>е извиђање само онда закл >учип1, кад парница буде тако ислеђена, да се може регнити. Према томе законском иронису суд није могао изрећи пресуду, пре нсго што је испитао сведоке о задружном стању, на које су се еведоке тужени иозвали. А кад је тако урадио онда пресуд^ његова не може опстати." Услед ових примедаба Касационог Суда, које је овај суд гго § 330 грађ. судс. пост. усвојио, одређено је рочиште, на коме су парничари остали нри својим наводима а тужилачка страна још и с тиме, да је поменута пресуда овог суда према туженом А. извршна, јер се ггије на њу жалио, и у колико се еада има радити ио овом спору, ггека се ради само по жалби П-овој. Испитани сведоци: И., Ј. и К. показали су: да се из задруге први оделио отац тужиоца Ј., а затим Р., отац туженог А., и овај је тако оделит био 1—2 год., гга се потом вратио у задругу оцу и брату туженом II, и имање смешали. Но јееу ли они изделили