Branič

381

све имање задружно и шта је коме на део дохпло, они не знају. .4. је био б 'лестан и кад је умро саранили су га Р. и II., а удову М-ову саранио је сам П. Вештачком оценом од 17 Фебр. 1885 год. Бр. 2931 нађено. је : да део имања пок. М. вреди 720 динара, а сав тај део може дати 30 динара годишњег прихода. Пб овоме је ова,ј суд 25 Августа 1887 г. Бр. 12465 био аресудио: да су тужени дужни уступити тужилачкој страни четврти део од дела имања пок. М. и накнадити јој 17'20 дин. таксе. Тужсни за тражену накнаду упућује се на грађанску парницу ако хоће и ако се успеху надају. Но на изјављену жалбу пуномоћника туженог, Касациони Суд, примедбама својим од 5 Марта т. г. Бр. 82(5, уништио поменуту пресуду са следећих разлога: Кад се жалилац бранио задружним односом и према томе пречим правом на спорно наследство у смнслу § 528 грађ. зак., приводећп сведоке за доказ да је такав однос постојао, онда је суд тај погрешио против тач. 7 § 305 грађ. судс. пост., што није држећи се раније усвојених нримедаба Касац. Суда, исказ сведока жалиочевих ценио као доказ, јер за овај случај пе може се применити пропис § 242 грађ. судс. иост. Погрешанје и тај разлог суда, као да сс према закону не може узети да може бити задруге измећу оца и сина у овом случају, већ само ортаклук, јер ни §-ом 57, ни §-ом 507 грађ. зак. није искључена могућност ностојања задруге између оца и сина. Суд овај није усвојио поменуте примедбе Касационог Суда, но је на исте поД 9 Маја 1888 Бр. 4170 дао нротивразаоге. Но Касациони Суд V својој оиштој седиици од 10 Јуна 1888 г. Г»р. 1912, неусвојивши ове иротивразлоге, нашао је: да стоје иримедбе Касап. Суда од 5 Марта 1888 г. Бр. 826, и иреноручио ,је Суду да но истим постуии и другу пресуду саобразно закону изрече. Пошто су ове примедбе Касац. Суда но § 332 гр. с. пост. обавезне за овај суд, то ј е нашао: Да је признањем тужилачке стране по § 180 гр. с. пост. доказано, да су се њихов отац Ј. и браћа му тужени П. и I'., отац туженог А., поделили са својим оцем М-ом., јер их је овај од еебе одвојио, давши сваком по један део, као и да је М. са снојим долом иотом живио код туженог 11. А евсдоци: И., Ј. К. "о 21:3 и 218 грађ. судс. ност. иотврдили су, да се ирви из задруге оделио Ј., отац тужиоца, а затим Р., отац туженог А., да јс овај тдко одељен оио 1—2 године, на се опет вратио у задругу оцу и брату туженом II. и имање смешали.